Uzimanje stambenog kredita jedna je od stresnijih situacija u životu. Klijenti na sebe preuzimaju višedecenijsku obavezu i žele da naprave što bolji izbor.
Danas je povoljnije nego ikada kupiti stan jer su pale i kamate i cene kvadrata. One koji su prelomili i već sklapaju ugovore i popunjavaju menice ne brine ono što će biti sutra već za nekoliko godina. Danas je najpovoljnije uzeti kredit vezan za evro uz varijabilnu kamatnu stopu. Budući vlasnici ne treba da brinu čak i ako euribor počne da raste – izvesno je da neće doći u situaicju u kojoj su danas vlasnici stanova koji su ih kupili na kredit indeksiran u švajcarskim francima.
Euribor je stopa koju određuje Evropska centralna banka. Pre sedam godina bio je pet odsto, danas je negativan i kreće se između minus 0,26 i 0,25 odsto. Na tako nizak nivo evropska banka je snizila stopu da bi podstakla privredu zbog globalne krize. Većina evropskih privreda beleži danas rast. A da li je to dovoljno da EBC posegne za povećanjem svoje stope?
2,5 odsto nominalna kamata sada
– Tačno je da su stope rasta u Evropi nešto više nego prethodnih godina – kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslove studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Međutim, smatram da Evropska centralna banka još uvek neće žuriti s povećavanjem te kamate. Oni koji uzimaju kredite vezane za evro mogu biti mirni i ove godine i cele naredne. Čak i kada ta stopa počne da raste, to će ići postepeno i bez naglih skokova prkeo noći.
Građani koji se ovih dana zadužuju uz nominalnu kamatu od 2,5 odsto i uzimaju kredit od 50.000 evra plaćaće naredne tri decenije mesečnu ratu od 200 evra. Ukoliko bi se stopa pomerila jedna odsto, u navedenom slučaju rata bi skočila na 220 evra. To je svakako trošak koji većina dužnika može podneti. Međutim, ako bi euribor nastavio da raste, i rata bi bila sve veća. Ima li tome leka i kako svoje želje i mogućnosti najviše približiti onome što bi ubuduće moglo da nas čeka?
–0,26 odsto euribor sada, a bio i pet odsto
– Svaki građanin koji se sprema na zaduživanje na duge staze – a stambeni krediti spadaju u tu kategoriju – treba da izabere kredit čija rata će biti manja nego što su njegove trenutne mogućnosti. Tako će, i ako dođe do skoka euribora, a s njim i rate, biti siguran da će i uz veće troškove moći da nastavi da plaća obaveze koje je preuzeo – kaže Vasiljević.
Klijenti banka koji se spremaju da se zaduže bolje da biraju manju ratu i stan. A nije zgoreg podsetiti se i na to kako je sve to izgledalo 2008. Tada je euribor bio pet procenata, a za kredit od 50.000 evra rata je bila 330 evra. Danas je to povoljnije.
Pad stambenih zajmova
Uprkos povoljnim uslovima za kupovinu nekretnina, ukupna suma stambenih zajmova se u protekla dva meseca smanjila. Podaci Udruženja banaka Srbije i Kreditnog biroa govore da je krajem aprila bila 388,32 milijardi dinara, a koncem prošlog meseca 0,2 odsto manja, ili 387,51 milijardi. Klijenti banaka koji bi rado kupili stan najčešće to ne čine zbog nesigurnog radnog mesta. Svi koji rade na određeno ili su zaposleni po uvoru o delu ili na lizing to ne mogu. A baš u toj kategoriji je mnogo mladih ljudi s nerešenim stambenim pitanjem koj bi umesto kirije radije plaćali ratu.
