I pored drastičnog pada tražnje, cene nekretnina u Beogradu neće pasti do 2010. godine. Stručnjaci iz ove oblasti ocenjuju da će zbog finansijske krize i sve težih uslova za investitore u naredne dve godine gradnja novih stanova biti svedena na minimum.
U odnosu na kraj prošle godine, kada su se pojavili prvi znaci finansijske krize, promenilo se mnogo toga. Porasle su kamatne stope, krediti su postali nedostupni građanima, a prodaja stanova pala je za čak 10 puta. I pored toga, cene nekretnina zadržale su isti nivo kao i u 2008. godini.
- Drastično smanjenje prometa stambenih nekretnina je prvi znak ulaska u ekonomsku depresiju, ali i normalizacija na tržištu je prvi pokazatelj izlazska iz nje. I pored toga, ne može se očekivati krah tržišta, jer u 80 odsto stanova žive njihovi vlasnici. Oni neće žuriti da prodaju stanove ako im padne cena na tržištu, a neće biti povećana ni ponuda - rekla je juče Danijela Ilić, predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije, na skupu o tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi, koji je organizovao „Ekonomist medija grup”.
Od 2001. broj novoizgrađenih stanova svake godine poraste za 15 odsto. U 2007. izgrađeno je 18.000 novih stanova, dok se ove godine očekuje oko 22.870. Međutim, zbog teških uslova za investiranje i jačanja evra, gradnja će biti zaustavljena ove godine, pa će u 2010. biti daleko manje novoizgrađenih stanova.
- Izgradnja će biti minimalna, jer neće biti platežno sposobnih kupaca. Ali ne treba očekivati ni pad vrednosti nekretina. Ja bi kao investitor voleo da spustim cenu i smanjim kreditnu obavezu kupca, ali ne mogu. Iza prodavca stoji ogromna mašinerija, od skupog zemljišta, preko cene izgradnje po kvadratu, pa do političke i ekonomske krize - kaže Slobodan Mihajlović, izvršni direktor kompanije „Blok 67 asošijetes”, investitora i izvođača radova kompleksa „Belvil”.
Iako je Beograd ranijih godina „kuburio” sa kvalitenim poslovnim prostorom, sada ga ima daleko više nego što je to u ovom trenutku potrebno. U prestonici ima ukupno 400.000 kvadrata za investitore, a popunjeno je samo 50 odsto kapaciteta.
- U poslednjih nekoliko godina raslo je potraživanje za poslovnim prostorom u celom regionu, ali se posledice finansijske krize već sad osećaju. Investitori su se povukli, pa je u ovom delu Evrope Beograd postao jedini grad u kome ima viška poslovnog prostora. Naredne godine, kad budu završni započeti projekti, biće ga daleko više - kaže Džos Tramp, direktor sektora za istraživanje tržišta u kompaniji „CB Ričard Elis” i dodaje da se investitori sve više okreću zapadnim zemljama u kojima je rizik za investiranje manji.
