Građani će teže dolaziti do kredita posle najave Narodne banke Srbije da će stegnuti kaiš. Moguće veće kamate na keš i potrošačke pozajmice, ali ne i stambene
Još se ne nazire kako će država umanjiti manjak u svojoj kasi, niti da li će se bar malo oporaviti srozani dinar, ali su zato na vidiku - skuplji krediti građanima i privredi. Najavila ih je NBS pretnjom da će, ukoliko bude morala, preći na stezanje kaiša, podizanjem svoje referentne kamatne stope i obavezne rezerve koju bankari moraju da drže. A, obe ove stavke utiču na cenu novca.
Goran Nikolić, ekonomista, smatra da najavljene makaze NBS neće pogoditi sve podjednako.
- Ove mere neće se odraziti na stambene kredite, jer se oni vode kao posebni plasmani - kaže Nikolić. - Međutim, udariće na sve ostale zajmove. Inače, ukoliko se NBS odluči na svoje restriktivne mere, sigurno je da će u istom danu povećati i svoju referentnu kamatu, i to verovatno do tri odsto, kao što je to bio slučaj krajem 2008. godine.
Kako će ovo da udari po džepu građane koji nameravaju da pozajme novac može se videti na sledećem primeru. Za gotovinski kredit od 500.000 dinara na 84 meseca, sa promenljivom kamatom od 21,40 odsto, rata je do sada bila 10.995 dinara. Po novoj kamati, koja bi iznosila 25,90 odsto, svakog meseca izdvajalo bi se čak 12.980 dinara. Inače, banke svoje kamate, koje nisu fiksne, usklađuju mesečno, tromesečno ili šestomesečno, u zavisnosti od ugovora sa klijentom.
Građani su u proteklih godinu dana najviše uzimali dinarske gotovinske i potrošačke kredite, jer su bili pristupačniji od onih vezanih za evro.
Pre svega, nije bio potreban depozit od 30 odsto. S druge strane, u većini banaka zajmovi u domaćoj valuti bili su jeftiniji od evropozajmica.
Povećanje referentne kamate za tri odsto podići će belibor, stopu od koje zavisi cena dinarskih kredita, za više od četiri odsto. Ovaj indeks sada iznosi 11,04 odsto na jednomesečnom nivou do 11,51 odsto na šestomesečnom nivou.
- Zajmova će biti manje, a biće još skuplji - najavljene mere Narodne banke Srbije komentariše Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Ionako loša kreditna aktivnost još će se više pogoršati i odraziti na proizvodnju. Stezanjem kaiša porašće i broj kredita koji se ne mogu naplatiti.
Dugalić ukazuje da su u Evropi sve centralne banke znatno olabavile svoju monetarnu politiku, pa su njihove kamate niske.
KARTICE I MINUS
Cena dinarskih kredita iznosi između 16,50 i 27 odsto na godišnjem nivou. Od referentne kamatne stope, koja je trenutno 9,5 odsto, zavise i kamate na kreditne kartice i dozvoljeni minus. Prosečna kamata na kreditnim karticama je 26 odsto. Ali, može biti i manja - 18 odsto, a ima i banaka koje zaračunavaju čak 34 odsto. Još gora situacija je kod dozvoljenog minusa. Tu se plaća kamata od 27 do čak 39,6 odsto.
DUŽNI
Do sada su se i firme i stanovništvo zadužili oko 20 milijardi evra. Od svih pozjamica, čak 80 odsto su vezane za evro.
Građani duguju nešto manje od 5,7 milijardi evra, najviše za stambene zajmove - gotovo tri milijarde evra.
