Investitori se otimaju za poslednje slobodne parcele u Novom Beogradu, dok za više od 5.587 hektara, koliko zauzima najuža zona beogradskog priobalja, još ne postoje ni urbanistički planovi. Uprkos tržišnom potencijalu i sve većem interesovanju investitora za prestoničke obale, sasvim je izvesno da Beograd još neko vreme neće sići "na svoje reke". Buka koja se nedavno digla oko Starog sajmišta i održavanja koncerata na mestu stradanja hiljade Jevreja, Srba i Roma, samo je potvrdila da se ni o ovom, istorijski značajnom kompleksu, prethodnih decenija takođe nije ozbiljnije razmišljalo.
- Staro sajmište je konačno dobilo publicitet koji zaslužuje i nadam se da će ono biti privedeno nameni u skladu sa svojim položajem, ali i istorijskim nasleđem. Ipak, detaljan urbanistički plan za ovo područje nedovoljno afirmativno tretira celokupan prostor, koji je, pre svega, spomenički i memorijlani kompleks, a ne stambeno poslovni blok - rekao nam je Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, koji je ove godine završio prvu fazu studije beogradskog priobalja.
U pomenutoj studiji, urbanisti po prvi put treatiraju priobalje kao jedinstvenu celinu, a tokom njihovih istraživanja određene su granice šire zone koja podrazumeva prostor od gotovo 17 hiljada hektara. Posle prve faze u kojoj su definisane granice i postojeće stanje priobalja, u drugoj fazi se od urbanista očekuje da predlože sadržaje i namene za konkretne lokacije.
- Naše reke imaju ogroman potencijal, jer se nalaze u okviru evropskog koridora 7 i uveren sam da priobalje u narednom periodu očekuje dinamičan razvoj - smatra Antić.
Pozitivne promene najpre će biti uočiljive na desnoj obali Dunava, gde se uveliko kuju planovi o pretvaranju zemljišta od oko 480 hektara u mesto stanovanja, poslovanja, sporta i turizma. Najpre će u Dorćolskoj marini u narednih pet godina nići nova elitna četvrt. Kompanija „Engel marina Dorćol“ je na javnom tenderu za oko dve milijarde dinara zakupila 2,5 hektara zemljišta, a u novu marinu i stambeno poslovni kompleks planira da uloži dodatnih 160 miliona evra. Nizvodno od marine, na mestu sadašnje "Luke Beograd", čiji je vlasnik kompanija "Delta" takođe bi trebalo da nikne još jedan luksuzni kompleks. Uređenje Dunavskog amfitetara takođe podrazumeva i sređivanje Ade Huje, koja će, poput Ade ciganlije, postati rekreativni i turistički centar.
Za razliku od Dunavskog, planovi za uređenje 80 hektara Sasvkog amfiteatra i dalje su u zapećku. Dragoceno zemljište zarobljeno je železničkim kolosecima i magacinima. Tek pošto se izgradi stanica "Prokop", a pruga i magacini izmeste, može se razmišljati o gradnji i na ovoj lokaciji. Tome će prethoditi i selidba autobuske stanice na mesto današnjeg "Buvljaka" u Novom Beogradu. Prema ranijim najavama, ovaj posao je planiran da bude završen do 2009. godine, ali je izvesno da do tada neće ni početi. TREĆI BEOGRAD
UKOLIKO se ikada obistine planovi o izgradnji "trećeg Beograda", leva obala Dunava i šire područje Borče i Ovče postaće najatraktivnija lokacija prestonice. Ipak, glavni preduslov za ovu kapitalnu investiciju je izgradnja novih nasipa, ali i mostova koji bi levu obalu povezali sa Zemunom, marinom Dorćol i Adom Hujom.
ZELENA OAZA
GRAD je ove godine stavio tačku na sve ambiciozne planove za Veliko ratno ostrvo koji su na ovom području od 211 hektara predviđali luksuzne objekte. Na jednoj od retkih gradskih oaza prirode neće se graditi ni hoteli ni restorani, već će tu dolaziti učenici, studenti i naučnici da proučavaju autohtone vrste ptica i biljni svet.
SAVSKO PRISTANIŠTE Pristanište na Savi biće produženo za još jedna kilomtear kako bi se omogućio pristup svim brodovima koji sve više uplovljavaju u Beograd. Stepeništima i pasarelima ovaj deo biće povezan sa Kalemegdanom i Kosančićevim vencom tako da će turisti mnogo lakše dolaziti u centar grada.
