Danas se mnogi ljudi prilikom izgradnje ili renoviranja kuća odlučuju za upotrebu materijala koji su ekološki prihvatljivi, koji poboljšavaju energetsku efikasnost i smanjuju negativne uticaje na zdravlje čoveka i životnu sredinu. Konvencionalne metode gradnje i materijali, hemijski zagađivači iz boja i plastike, zajedno sa biološkim kao što su grinje i buđ, mogu da izazovu različite zdravstvene probleme.
Ekološki materijali i održiva gradnja, osim što moraju da obezbede trajnost i kvalitet, treba da budu i ekonomski prihvatlji. Oni su često skuplji od tradicionalnih materijala, ali eksperti za očuvanje energije i životne sredine tvrde da primena ekoloških materijala omogućava znatnu finansijsku uštedu na duži vremenski period kroz smanjenje troškova grejanja i hlađenja.
Tako, na primer, materijal koji bi bio idealan za izgradnju kuće u vrućim i suvim predelima je kamen, koji poseduje veoma dobre termoizolacione karakteristike, dok se u područjima veće vlažnosti za izgradnju može upotrebiti drvo. U nekim delovima Evrope trend je da se luksuzni porodični letnjikovci ponovno grade sa slamnatim krovovima, koji su dugotrajni, a odavno su dokazali svoje prednosti u stvaranju povoljne mikroklime. U nekim područjima gde su zemljotresi vrlo česta pojava, preporučuju se materijali visoke otpornosti, a idealnu strukturu ima zemlja, dok je beton, primera radi, sklon pucanju.
Tradicionalni materijali poput zemlje, drveta, gline, slame, kamena, nalaze se svuda i oni su osnov za ekološku održivu gradnju. Već neko vreme je trend u svetu gradnja zemljom, takozvani kob - kombinacija zemlje, peska, slame i gline. Kuće građene od ovog materijala imaju vek trajanja i preko 300 godina, dok one konvencionalne traju oko 50 godina. Takođe, u današnje vreme na popularnosti dobija izgradnja zidova od slame. Bale od slame ne koriste se samo kao izolacija, već se od njih prave kompletni zidovi.
Iako je neki osporavaju, tvrdeći da je leglo insekata, lako zapaljiva i da nije dovoljno stabilna, dosadašnja iskustva i testovi pokazali su drugačije: gusto upakovane bale slame imaju visoku otpornost na plamen i mogu da izdrže od 30 minuta do dva sata izlaganja vatri. Same stabljike različitih vrsta žitarica ne sadrže hranljive materije, pa nisu pogodno stanište za insekte. Zidovi su stabilni koliko i bilo koji drugi jer stubovi i grede nose konstrukciju, a ne slama. Slama se može koristiti i za izolaciju tavanskih prostora i podova, a relativno niska cena još jedna je prednost.
Jedna ovakva privatna porodična kuća od slame, zemlje i gline je izgrađena i u našoj zemlji, u Novom Sadu. Međutim, kod nas se o gradnji kuća od ekoloških, nekonvencionalnih materijala još uvek malo zna, jedan od razloga je što ljudi u našoj zemlji imaju predrasude i strah od nepoznatog, a drugi je što još uvek ne postoje standardi za primenu tih materijala.
Osnovno pravilo u izgradnji održive kuće je da se koriste materijali dostupni u prirodi, to jest na samoj lokaciji. Upotrebom lokalno dostupnih materijala i tradicionalnim tehnikama građenja dobija se kuća koja je uklopljena u okolinu i čija je arhitektura prilagođena okruženju.
Svi materijali koje svrstavamo u ekološki prihvatljive treba da budu dostupni, jednostavni za korišćenje i kasnije za održavanje, i da na duži vremenski period doprinose zdravijem prirodnom okruženju i zdravijem životu ljudi.
RECIKLAŽA
Osim prirodnih materijala, posebno mesto u ekološkoj gradnji zauzimaju reciklirani materijali (gume, plastične i staklene flaše), i primera ovakvih objekata je sve više: fasada od recikliranih prozora u Americi, budistički hram od pivskih flaša u Tajlandu...
