Stambene zadruge ponudiće 59 stanova u programu subvencionisanja stambenih kredita po Uredbi vlade najavljeno je Saveza stambenih zadruga.
Generalni sekretar Saveza Suzana Jovićević je objasnila, da su stambene zadruge pravna lica koja posluju kao i građevinska preduzeća i da trenutno imaju 59 stanova koje mogu da ponude na prodaju.
Jedina razlika između stambenih zadruga i preduzeća je ta što zadruge funkcionišu prema Zakonu o zadrugama, a ne po Zakonu o preduzećima, navodi Jovićević.
"Raspolažemo sa istim papirima i gradjevinskim dozvolama i radimo pod istim uslovima kao i gradjevinska preduzeća".
Jovićević ističe da, prema raspoloživim podacima Saveza stambenih zadruga, u Beogradu i opštini Mladenovac ima ukupno 59 stanova, koji se mogu nuditi na prodaju.
"U Mladenovcu imamo osam stanova, čija je cena 600 evra po kvadratu i oni su već 80 odsto izgradjeni, u Borči se cena stanova kreće od 800 evra po kvadratu, dok je u Bloku 63 na Novom Beogradu cena naših stanova 1.900 po kvadratu", rekla je Jovićević.
Ona je dodala da i u Kragujevcu stambene zadruge imaju na raspolaganju samo jedan stan i da je cena 1.000 evra po kvadratu, dok je na opštini Palililulli na raspolaganju šest stanova i da je njihova cena 2.600 evra po kvadratu.
Program subvencionisanja stambenih kredita sada je devet banaka potpisalo ugovor o odobravanju novih stambenih pozajmica. Po tom programu građani će moći da kupuju stanove uz subvenciju države i to na kredit do sto hiljada evra sa rokom otplate do 30 godina, a pravo na uzimanje kredita imaće gradjani do 45 godina života.
Prema njenim rečima, stambene zadruge broje više od 300.000 članova, i funkcionišu po principu udruživanja privatnih lica. Zadruge su uglavnom fokusirane na izgradnju objekata manje površine i najviše su zastupljene u unutrašnjosti Srbije.
Zadruge uglavnom raspolažu stanovima za koje je potpisan predugovor o njihovoj prodaji za već poznatog kupca, ali se dogodilo da zbog krize imaju neprodatih stanova i da raspolažu gradnjom iz kreditiranja.
Stambene zadruge nisu profitne organizacije i funkcionišu po principu troškova poslovanja. Svake godine pravi se finansijski plan pa se unapred zna koliki su troškovi, za zadrugare.
"Obično taj trošak ide do 10 odsto, od ukupne vrednosti stana koji se gradi", kaže ona i dodaje da se kuće grade najviše u unutrašnjosti, dok se u Beogradu grade stanovi.
