Rešenja su dobili stanovnici Vračara, Starog grada, Novog Beograda, Lazarevca, Čukarice, Barajeva, Zvezdare, dok će ostalim Beograđanina do 11. juna stići na kućnu adresu.
Nova rešenja za porez na imovinu počela su da stižu na adrese Beograđana, ali nekima uvećana i do 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Razlog za ovo poskupljenje je svojevrsni ekonomski apsurd. Dok cene nekretnina na tržištu padaju kod poreznika rastu. Oni, na primer, kvadratni metar stana u prvoj zoni opštine Stari grad procenjuju na 160.000 dinara, umesto prošlogodišnjih 145.000. Vrednost kvadrata je porasla baš za onoliko za koliko su otprilike pale cene na tržištu.
Slobodan Milosavljević, gradski sekretar za finansije, objašnjava da je do uvećanja poreske osnovice došlo jer je očigledno za proteklih godinu dana u ovoj zoni ostvaren promet nekretnina na veći iznos.
Poreznici, objašnjeno je, tržišnu vrednost kvadratnog metra računaju na osnovu cena iz najmanje tri kupoprodajna ugovora za zonu za koju se obračunava prosek. Da bi vrednost bila što približnija poželjno je da se u obzir uzmu svi kupoprodajni ugovori.
Aleksandra Kon, agent za nekretnine, kaže da u trenutku kada je tržište nekretnina gotovo mrtvo i kada cene padaju ovakva procena ukazuje da se „poreznici ne bave stvarnim procenama već potrebama lokalnih samouprava”.
– Negde su proširili zone, a negde uveli nove. Tamo gde su povećali poresku osnovicu verovatno su uzeli tri najveće transakcije iz prošle godine i tako odredili prosek. Njih niko ne kontroliše i mogu da rade šta hoće, jer su njihove procene više odokativne nego realne – kaže Kon.
Milosavljević pak uverava da porez na imovinu neće biti svima uvećan, već će nekima biti i umanjen. Većim iznosima mogu da se nadaju oni koji su zakoračili u takozvanu ulaznu zonu, na prilazima gradu i oni kojima je povećana tržišna vrednost nekretnine. Građani koji su se „spustili” u nižu zonu plaćaće manji porez, dok će većini ostati nepromenjen u odnosu na prošlu godinu. Gradski sekretar za finansije kaže da ove godine očekuje veći prihod od poreza na imovinu za oko osam odsto.
Rešenja su već dobili stanovnici Vračara, Starog grada, Novog Beograda, Lazarevca, Čukarice, Barajeva, Zvezdare, dok će ostalima na kućne adrese stići do 11. juna.
Na pitanje zašto se ovoliko kasnilo on kaže da o kašnjenju nema govora.
– Zakonom nije utvrđeno do kada se mora izdati rešenje o porezu na imovinu. Razlog što građani nisu dobili rešenja u aprilu ili maju kao što su obično navikli jeste izmena zona. Uvedena je četrnaesta ulazna zona i u softveru su menjane adrese. Korigovane su granice u još nekim postojećim zonama – navodi Milosavljević.
On kaže da su poreski obveznici obavezni da plaćaju porez do iznosa koji se nalazi na rešenju za poslednje tromesečje iz prethodne godine. Ta prva rata se plaća do 15. februara. Ovog puta se desilo da nisu dobili zaduženje do 15. maja kada je došla na naplatu druga rata akontacije, tako da su i tu ratu platili na osnovu prošlogodišnjeg rešenja.
– Oni neće plaćati kamatu na razliku novog rešenja i akontacione uplate – kaže Milosavljević.
Beograd, međutim, nije usamljen u ovome. Nišlije takođe nisu dobile rešenja. Ona su pripremljena, kažu u upravi ovog grada, i poslata su na štampanje. Kod njih nije bilo promene zona, ali je u pojedinim slučajevima došlo do povećanja tržišne vrednosti. Oni u budžetu ne očekaju povećanje prihoda od naplate ove dažbine i projekcija prihoda je ostala na nivou prošlogodišnje.
Među malobrojnim opštinama koje su poreska rešenja svojim sugrađanima podelile još u aprilu je Paraćin. Saša Paunović, predsednik ove opštine, kaže da nisu ništa menjali u odnosu na prošlu godinu i da očekuju isti prihod u opštinskoj kasi.
Građanima Srbije prošle godine je zbog novog načina obračuna porez na imovinu povećan od 20 do 125 odsto. U Beogradu je bilo ograničeno da ne sme biti viši od 80 odsto. Ova dažbina je tada porasla jer joj je pripojena naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Dodatno, promena u odnosu na ranije važeće propise ogledala se i u načinu utvrđivanja poreske osnovice. Po starom zakonu poreska osnovica je utvrđivana na osnovu prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti na nivou jedinice lokalne samouprave, uz koeficijent kvaliteta, zone i amortizacije. Po zakonu koji se primenjuje od 2014. godine poreska osnovica se utvrđuje na osnovu površine objekta i prosečne tržišne cene ostvarene u prometu nepokretnosti u zoni u kojoj se predmetna nepokretnost nalazi. Građani, s druge strane, mogu da računaju na umanjenje po osnovu amortizacije. Ona se obračunava na osnovu broja godina starosti objekta na osnovu stopa koje su za svaku godinu propisane opštinskom odlukom.
Kamata za neplaćen porez 16,5 odsto
U roku od 15 dana od dobijanja rešenja poreski obveznici moraju da uplate razliku sume između iznosa na pristigloj uplatnici i već uplaćenog novca. U slučaju prekoračenja ovog roka obveznik plaća kamatu od 16,5 odsto, što predstavlja zbir referentne kamatne stope NBS uvećane za 10 odsto. Prošle godine, na primer, kamata je iznosila 18,5 odsto, jer je referentna kamata stopa bila viša.
Ukoliko obveznik ne plati obavezu poreznici „prete” prinudnom naplatom poreza, kamata i troškova prinudne naplate. Troškovi prinudne naplate padaju na teret obveznika.
