Građani kojima su banke za stambene kredite naplaćivale kamate više od ugovorenih počeli su da dobijaju ponude za sklapanje vansudskog poravnanja.
Kako bi izbegle sudske procese, ali i manje platile nezakonito prisvojen novac, banke klijentima nude poravnanja, ali bez zateznih kamata, koje bi bankari trebalo da isplate oštećenim građanima.
To je slučaj i sa Draganom M. iz Niša. Stambeni kredit u francima otplaćuje još od 2006. godine. Tada je glavnica zajma iznosila 43.500 franaka ili 27.400 evra, danas, posle osam godina otplate njen dug u evrima je još veći 31.000 evra, dok je u francima 37.200.
- Banka mi je ponudila umanjenje glavnice za 1.600 franaka. Ali to nije ni približno ono što bi trebalo, jer nisu zaračunali zateznu kamatu što je još dodatnih 80.000 dinara, kao ni to što su više zaradili na kursnim razlikama. Ako već hoće da vrate novac, onda bi trebalo da mi isplate u gotovini. Banku sam tužila, i neću odustati od suda, jer je suma koju mi sada nude duplo niža od one koje je veštak procenio - priča Dragana M.
Zato i ne čudi da je više od 800 tužbi klijenata do sada preko Udruženja „Efektiva“ podneto po raznim osnovama, recimo zbog isplate kredita po najnižem kupovnom kursu evra, a otplate rata po najvišem prodajnom kursu. Posle roka za žalbu pojedine presude postale su pravosnažne, a banke su morale da isplate novac klijentima.
Ponude za vansudsko poravnanje banke šalju kako bi obeštetile korisnike u čijim ugovorima za kredite su primenjivale takozvani neodredivi element kamatne stope koji je služio kao izgovor za povećanje kamate.
- U ponudama se ne pominje ni naplata kredita po prodajnom kursu, a isplaćen je po srednjem, gde je banka zarađivala na kursnim razlikama - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja “Efektiva” i dodaje da je savet građanima da ako prihvate vansudsko poravnanje, insistiraju na punom obeštećenju.
