Pravo privatnih vlasnika na svojinu i zaštićenih stanara na stan trebalo bi da zadovolje nove izmene Zakona o stanovanju. Korisnike stanova u privatnom vlasništvu i zadužbinama, država će najpre da popiše po novousvojenom Zakonu o evidentiranju i planiranju, a zatim bi trebalo da im ponudi druge odgovarajuće stanove po povoljnim uslovima. Više puta, država je pokušavala da reši ovo pitanje ali bezuspešno.
Da u vaš stan ili kuću država useli podstanare pošto proceni da imate višak prostora, danas zvuči neverovatno. Međutim, to nije bilo čudno u posleratnoj socijalističkoj Jugoslaviji.
"Iz stana su mogli biti iseljeni dotadašnji vlasnici, dotadašnji zakupci, a useljeni neki drugi i nikome se nije mogao dati otkaz", ističe prof. dr Dragor Hiber sa Pravnog fakulteta u Beogradu.
Revolucionarna pravila ozakonjena su 1958. Šest decenija kasnije naslednici ondašnjeg stanarskog prava žive u oko 5.000 stanova koji imaju privatne vlasnike ili su deo zadužbina i fondacija i svi oni čekaju rešenje.
"Greškom države smo prvo useljeni u stan i greškom države nismo dobili pravo otkupa. Smatramo da je država odgovorna za situaciju u kojoj smo se našli i da imamo pravo da dobijem neke druge stanove", smatra predsednica Udruženja korisnika stanova u zadužbinama Maja Nešić.
Korisnica stana u privatnom vlasništvu Anđelka Milosavljević kaže da ne zna gde je vlasnik stana u kojem živi.
"Nadamo da će država rešiti i njima to pravo da oni budu ponovo vlasnici stana", ističe Milosavljevićeva.
Prvi korak države je zakon po kome će moći da prebroji zaštićene stanare.
"Ovaj zakon treba da nam omogući evidenciju i dokumentaciju, da bi država mogla da donese odluku kako će taj problem da rešava", objašnjava ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Da ponovo raspolažu svojom imovinom, vlasnici bi mogli za 10 godina. Taj rok predviđaju predložene izmene Zakona o stanovanju.
"Vlasnici su uglavnom stari, uopšte nemaju nadu da će živi da dočekaju to rešenje, tako da se bojim da će biti nezadovljstva", smatra Olivera Pavlović iz Udruženja vlasnika stanova.
Prof. dr Dragor Hiber sa Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da je 10 godina verovatno razuman rok.
"Bolje postaviti razuman ali ostvarljiv rok nego neki bolji koji nije ostvariv. Važnije je možda bilo da se u zakonu predvide izvori sredstava i mere koje će se preduzimati i stavljati lokalnim samoupravama u zadatak", kaže Hiber.
Oni koji imaju pravo, za stan koji ponudi lokalna samouprava platiće 20.000 dinara po kvadratu, odnosno 40.000 dinara za novogradnju. Ako se rešenje ne nađe, zaštićenim stanarima iz budžeta bi morala da se isplati tržišna vrednost stana.
