Građanima koji imaju subvencionisane stambene kredite ne isplati se da ih refinansiraju, jer pored povoljnije kamate banaka, od države su dobili i učešće od 20 odsto na koje plaćaju kamatu svega 0,1 odsto i to u poslednjih pet godina otplate ovog zajma. Ukoliko bi ovakvu pozajmicu refinansirali izgubili bi pogodnost za poslednjih 60 meseci otplate.
Tako, ukoliko je neko uzeo subvencionisani stambeni kredit pre četiri godine u iznosu od 60.000 evra, dao je učešće od svega pet odsto ili 3.000 evra, a država je uložila 12.000 evra. Kamata je iznosila 5,47 odsto, na bančin zajam od 45.000 evra. Mesečna rata u prvih 25 godina otplate je bila 275 evra, a narednih 60 meseci 200 evra. Ako su se opredelili za promenljivu kamatu, rata im je zbog pada euribora umanjena za oko 35 evra.
- Građani koji su uzeli subvencinosani stambeni kredit, dobili su ga pod znatno povoljnijim uslovima nego drugi klijenti, ali su s druge strane imali uslove koje su morali da ispune, a tiču se godina i zarade - kažu u jednoj banci. - Takođe, država im je dotirala deo zajma od 20 odsto, sa minimalnom kamatom. Na subvencionisane stambene kredite kamate nisu mogle od početka ovog programa da budu veće od šest odsto, a kako je većina uzimala sa promenljivom kamatom, ona je zbog pada euribora iz godine u godinu bivala sve manja.
Takođe, banke su se odricale dela marže kako bi plasirale što više stambenih kredita, tako da je kamata bila ispod pet odsto.
KRETANjE EURIBORA
EURIBOR - evropska kamata od koje zavisi cena stambenih kredita trenutno je negativna, što znači da banke naplaćuju samo svoju maržu, koja iznosi oko tri odsto. Pre osam godina, kada je počela svetska ekonomska kriza, euribor je bio 4,52 odsto. Kada EU krene s oporavkom, i euribor će početi da raste. To znači da svi koji su uzeli stambeni kredit sa promenljivom kamatom moraće da plaćaju veće rate.
