Treći osnovni sud u Beogradu prvostepenom presudom je utvrdio da su banke, umesto da plate premiju osiguranja Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, taj trošak prebacivale na korisnike kredita.
Banke u Srbiji građanima su nezakonito naplaćivale premije osiguranja stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Iako je Nacionalna korporacija osiguravala potraživanje banke i plaćanje premije osiguranja po ugovoru je bilo obaveza banke, banke su ovaj trošak prenosile na korisnike kredita. Ovo je potvrđeno prvostepenom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu.
Ukoliko ona postane pravnosnažna, to će biti jedan od najdrastičnih primera kako su banke u Srbiji, uz jednostrano povećanje kamatnih stopa, kursne razlike, provizije za obradu i praćenje kredita, neosnovano zarađivale i na ovim naknadama, iako bi, po zakonu, jedini osnov zarade trebalo da bude kamata.
Dejan Gavrilović kaže da je ova presuda važna, jer se odnosi na sve stambene kredite, indeksirane i u evrima i u švajcarskim francima, a takvih je oko 90.000.
Šta to znači?– Ako presuda postane pravnosnažna, banke će sve naplaćene premije morati da vrate građanima. Reč je o iznosima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra po kreditu, jer se naknada kreće od 1,5 do 4,2 odsto odobrene sume. To znači, ako je građanin uzeo kredit od 100.000 evra, da je ovu naknadu platio minimalno 1.500, a maksimalno 4.200 evra, u zavisnosti od vrste obezbeđenja kredita – kaže Gavrilović .
Pravni savetnik advokat Miša Dobrijević objašnjava zašto ova naknada ne može biti naplaćena korisnicima kredita.
– Korisnik kredita nije strana u ugovoru o osiguranju. On je zaključen između banke i NKOSK-a, i nije zaključen u korist klijenta. On, dakle, nije osiguranik niti uživa bilo kakvo pravo iz ovog ugovora. Banka, kao kreditor, svoj kreditni plasman osigurava kod NKOSK-a, i to za novac klijenta. Ona istovremeno od klijenta, kao sredstvo obezbeđenja, potražuje založnu izjavu radi stavljanja hipoteke, kao i menice u najvećem broju slučajeva – objašnjava Dobrijević.
Kako kaže, ni u jednom slučaju klijentu banke nisu pisanim putem ili usmeno predočeni elementi ugovora o osiguranju između banke i NKOSK-a i on ne ostvaruje apsolutno nikakvu korist od osiguranja banke kod Nacionalne korporacije, a snosi trošak plaćanja premije osiguranja.
– Po Zakonu o obligacionim odnosima jasno je propisano da banka može prihodovati samo i isključivo kroz obračunavanje i naplaćivanje kamate, koja pritom mora biti određena ili odrediva. Naplaćivanje provizije na ime premije osiguranja suprotno je zakonskoj regulativi ugovora o kreditu. Korisnik kredita nije subjekt ugovornog odnosa osiguranja, nego puki finansijer banke u njenom poslu osiguranja – objašnjava Dejan Gavrilović.
I advokat Vojin Biljić kaže da prevaljivanje obaveze plaćanja premije osiguranja na klijente banke ne samo da je u suprotnosti sa zakonom, već predstavlja i vid nepoštenog poslovanja u kojem, osim poslovnih banaka, učestvuje i NKOSK.
– Na svojoj internet stranici ova organizacija pod kontrolom države suštinski predstavlja građanima da se podrazumeva da oni snose troškove premije osiguranja. To proizlazi iz odgovora građanima koje NKOSK objavljuje na svojoj internet stranici, gde se građani označavaju kao obveznici premije. NKOSK-u je moralo biti poznato da korisnici kredita nisu ugovorna strana, te da je ugovor na teret trećih lica zabranjen u pravnom sistemu Republike Srbije – kaže Biljić.
On dodaje da će, ukoliko ova presuda postane pravnosnažna, stvori se sudska praksa i banke masovno izgube sudske postupke protiv građana, one moći da refundiraju od Republike Srbije celokupan iznos koji po presudama isplate građanima. I to pozivajući se na praksu NKOSK-a i tvrdnju da je Republika Srbija preko NKOSK-a kod njih stvorila legitimno očekivanje da je naplata premije od korisnika na ovaj način dozvoljena.
