Analize pokazuju da subvencionisane kredite za kupovinu stana koriste gotovo isključivo imućniji građani, odnosno oni koji zarađuju više od 80.000 dinara mesečno. Država dotira niske kamate na kredite, ali za pogrešnu ciljnu grupu.
Ove godine je kamata snižena i sada iznosi maksimalno 4,5 odsto plus euribor, za razliku od 4,9 odsto u 2011. Obavezno učešće je smanjeno sa 10 na pet odsto. Istovremeno, država je povećala limit za zaradu na 150.000 dinara. Tako, praktično dotira, odnosno olakšava uzimanje stambenih pozajmica bogatijim građanima, a na teret poreskih obveznika.
Država je ove godine izdvojila iz budžeta 1,7 milijardi dinara za subvencije ovih zajmova.
Podstanari sa prosečnom platom od 36.639 dinara ili oko 350 evra i dalje će, uz ovakvu politiku subvencionisanog kreditiranja stanogradnje, živeti u udžericama na periferiji ili kod familije. Čak ni porodica sa dve prosečne plate ne može da otplaćuje suvencionisani stambeni kredit, jer joj je samo za hranu potrebno oko 56.000 dinara, a to je gotovo dve trećine njihovih primanja, pokazuju analize korišćenja povoljnosti dotiranog kreditiranja građana koji kupuju svoju prvu nekretninu.
Najniža kamata, veće učešće
Ukoliko neko uzme subvencionisani stambeni zajam od 60.000 evra, u Beogradu može da kupi od 45 do 55 kvadrata novogradnje, u zavisnosti od lokacije i uređenosti. Učešće za ovaj zajam građanina iznosi 3.000 evra, a države 12.000 evra. Tokom prvih 25 godina otplaćuje se kredit banke, sa ratom od 275 evra, a ostalih pet godina države, sa ratom od 200 evra. Kamata je 5,75 odsto, i ona je najniža, jer najveći broj banaka zaračunava od 6,18 do 6,32 odsto, što znači da bi rata u tom slučaju bila oko 300 evra.
Da bi građanin mogao da koristi ovaj kredit, potrebno je da ima platu od minimum 550 evra. A da bi dobio najnižu kamatu, morao bi da uloži veće učešće, kao i da nije zadužen nijednim drugim kreditom ili kreditnom karticom.
