Većina građana naredne godine će davati više na porez na imovinu. Opštine i gradovi su dužni da do kraja novembra objave prosečne cene kvadrata u svakoj zoni i to na osnovu podataka sa tržišta. Iako su i dosad osnovice bazirane na tržišnoj vrednosti kvadrata, poreznici tvrde da su bile potcenjene. Istovremeno od samih lokalnih samopuprava zavisi da li će i koliko umanjenje vlasnici stanova i kuća dobiti na osnovu starosti objekata.
Izmene poreskih zakona, koji se primenjuju od sledeće godine, znače mnogo "teža" poreska rešenja za privredu. I firme će plaćati porez na tržišnu, a ne na knjigovodstvenu vrednost. S druge strane, više neće morati da namiruju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta.
- Prosečna cena se utvrđuje na osnovu najmanje tri prodaje. Ukoliko nije bilo prodaje u toj zoni, koriste se podaci iz graničnih zona, pa i ako pripadaju drugoj lokalnoj samoupravi - objašnjava Milica Bisić, savetnik ministra finansija za poresku politiku. - Ako ni u njima nije bilo najmanje tri prodaje, onda se koriste utvrđene osnovice iz tekuće godine. Da bi došli do podataka o prosečnoj ceni, opštine treba da koriste sve raspoložive izvore - podatke o naplaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, agencije za promet nekretnina i statističke podatke. Lokalne samouprave same određuju da li će odobravati umanjenje na ime amortizacije.
U beogradskoj Upravi javnih prihoda ne očekuju veće probleme u određivanju prosečnih cena, jer se stanovi, i pored krize, prodaju, ali će osnovica biti veća nego sada. Prestonica će zato najverovatnije odobriti amortizaciju, ali još se ne zna koliko. Umanjenje može da ide do najviše 40 odsto.
- Mi smo odluku o gradskim zonama doneli 2009. godine i to baš po cenama kvadrata, tako da nema razloga da se one menjaju - kaže Violeta Nićiforović, zamenik direktora Uprave javnih prihoda Beograda. - Podaci govore da se skoro petina objekata ne oporezuje, jer je po zakonu dužnost samih obveznika da prijavljuju porez. Kod nas, nažalost, još ne postoji tako razvijena finansijska disciplina.
PRIVREDA
Firme koje knjige vode po "fer" vrednosti, za određivanje osnovice poreza na imovinu će koristiti tu vrednost. Za ostale će važiti tržišne cene. U oporezivanju hala, skladišta i industrijskih pogona osnovica će se određivati na osnovu zbira vrednosti zemljišta i samog objekta.
Podaci o ceni stanova će moći da se koriste u slučaju kancelarijskog prostora, ali ne i skladišta, hala, pogona. Ako u toj zoni nema prometa takvih nekretnina, koriste se podaci iz najbolje opremljene zone umanjeni za određeni procenat. Ako nema ni tu prodaje ili opština nije objavila prosečne cene, porez će se na kraju obračunavati na knjigovodstvenu cenu. Novina za privrednike je i da će se samooporezovati. Na osnovu objavljenih podataka sami će računati kolika im je poreska obaveza i prijavljivati porez do 31. marta.
STOPE
Lokalne samouprave do kraja novembra treba da obaveste građane i privredu i po kojoj stopi će naplaćivati porez na imovinu. Maksimalna je 0,4 odsto na stambene objekte, ali je do sada nisu obračunavale sve opštine i gradovi. Zbog manje novca koji im sada stiže od poreza na zaradu, nije isključeno da će manjak nadoknaditi nametom na imovinu.
