Građani koji planiraju da se zaduže za kupovinu stana, nakon najnovijih zakonskih izmena koje važe od marta mogu da računaju najpre na transparentnije ugovore i pisanu ponudu banke pre nego što se odluče za kredit. Iz Udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” objašnjavaju za “Halo oglasi nekretnine” kakva su još prava onih koji planiraju da uzmu stambeni kredit, ali i za oko 100.000 građana koji su se već zadužili za svoju nekretninu.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a koje sun a snazi od marta ove godine, uslovi za građane koji planiraju da se zadužuju su poboljšani, kaže za naš list Dejan Gavrilović, predsednik UBK Efektiva.
“Ugovori su sada transparentniji i Zakon je to detaljno propisao, dok smo se ranije više oslanjali na opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Sada klijent može da traži nacrt ugovora i pisanu ponudu, gde je navedena kamata, visina kredita, rok otplate… pa da ode kući da to prouči. Onaj ko već ima ugovor, za sve što mu ne odgovara, a da nije obuhvaćeno izmenama mora da tuži banku”, rekao je on.
Zabune oko obračuna kamate po kursu po kojem je kredit odobren
Novinu da je banka dužna da rate za otplatu kredita obračunava po istom kursu kao kada je kredit i odobren, mnogi su shvatili pogrešno – da ako im je kredit odobren dok je za jedan evro trebalo odvojiti 100 dinara, da će se rata obračunavati po toj vrednosti. Međutim, reč je o tipu, a ne o visini kursa.
“Ako je korisniku kredit isplaćen po najnižem (kupovnom) kursu, a banka je u otplati rata obračunavala veći kurs, srednji ili najveći (prodajni), ubuduće će za otplatu kredita morati da primenjuje kupovni kurs, što će dovesti do određenog smanjenja mesečne rate izražene u dinarima”, objašnjava Gavrilović.
Isto se odnosi i na slučaj isplate kredita po srednjem kursu koji je banka naplaćivala po svom prodajnom kursu. Dakle, buduća otplata bi išla po srednjem, ili opciono po još nižem, kupovnom kursu, ako bi banka samovoljno na to pristala.
Veće mogućnosti NBS da kažnjava nesavesne banke
Izmene pomenutog Zakona su omogućile i da NBS od sada može da utvrđuje da li je došlo do kršenja načela poštene poslovne prakse i pravičnih ugovornih odredaba. Za takve prekršaje centralna banka može i da kažnjava od 200.000 do 2 miliona dinara, a obustava loše prakse se banci nalaže rešenjem.
U “Efektivi” objašnjavaju da se ograničava pravo na prigovor u roku od 3 godine od dana kada je učinjena povreda, dok u staroj verziji Zakona tih rokova nije bilo. Klijentima se ovde sužava manevarski prostor za prigovor, jer se uvodi rok za zastaru mogućnosti upućivanja prigovora.
Takođe, uvedena je mogućnost kažnjavanja banke novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara ako u roku ne odgovori na zahtev NBS po pritužbi korisnika.
Saveti građanima koji bi se zadužili za kupovinu stana
Dejan Gavrilović upozorava građane koji planiraju da podignu kredit da posebno obrate pažnju na skrivene troškove. Odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kako je rekao, još nije rešeno pitanje naplate različitih provizija nakon isplate kredita.
“Pojedine banke naplaćuju fantomsku provizija za praćenje kredita, proviziju za prevremenu otplatu itd. Zato se dešava da banka reklamira kredit kao povoljan, u smislu niže kamatne stope, ali u reklami ne spominje naknadu za praćenje kredita u nekom fiksnom mesečnom iznosu, koja svakako poskupljuje cenu tog zajma”, navodi Gavrilović.
Tu su, dodaje, i provizije za obradu kredita, koje banke naplaćuju u procentualnom iznosu od sume odobrenog zajma.
“Tako banka koja obavi isti posao obrade kreditnog zahteva za kredit od 1.000 evra kao i za kredit od 10.000 evra, ako naplati proviziju za obradu kredita od 2 odsto, na prvom će zaraditi 20 evra, a na drugom 200, a reč je o istoj količini posla za banku”, rekao je sagovornik.
Uskoro stupaju na snagu i odluke u vezi sa kreditima u švajcarcima
Iz Udruženja banaka Srbije nedavno su precizirali da kod nas ima 74.415 kredita indeksiranih u evrima i 20.987 kredita u švajcarskim francima. Narodna banka je donela odluku koja stupa na snagu krajem marta, kako da se olakša otplata kredita zasžduženima u švajcarskoj valuti. Tada će banke morati da ponude klijentima četiri opcije.
1.Prva je konverzija franka u evro, uz umanjenje pariteta za konverziju (odnos franak-evro) za 5 odsto, i dalji obračun kamate koju banka i inače primenjuje na evro kredite. Moguć je i produžetak roka otplate za najduže 5 godina.
2.Druga je konverzija franka u evro po sadašnjem paritetu, uz opciju da kamata na evro kreditu bude manja za 1 odsto od tržišne, uz mogućnost produženja roka otplate za najviše 5 godina.
3.Treća opcija je ostanak u švajcarcima, ali uz smanjivanje godišnje kamate za 1 odsto. Ostaje mogućnost produženja roka otplate za najviše 5 godina.
4.Četvrta opcija je ostanak u švajcarcima, ali da se rata umanji za petinu, odnosno 20 odsto na tri naredne godine od dana potpisivanja aneksa ugovora. Taj nenaplaćeni deo bi se podelio na 12 jednakih rata i prebacio u dodatnu godinu za otplatu kredita na kraju otplatnog roka.
