U centralni katastar nepokretnosti, tokom poslednje tri godine, uknjiženo je 60 odsto nekretnina u Beogradu. Do 2010. godine, kako je planirano, biće završnen ceo posao, rekao je za „Blic” Zoran Krejović, direktor Republičkog geodetskog zavoda.
- Uknjižba nepokretnosti završena je u opštinama Stari grad, Vračar, Savski venac, Novi Beograd i Stara Rakovica. Ove godine u planu su Zvezdara i Palilula. Do 2010. godine biće završena uknjižba svih nepokretnosti u Beogradu i Srbiji - kaže za Blic Krejović.
Tome će, kako se očekuje, doprineti i novi zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti, čiji se nacrt nalazi u skupštinskoj proceduri.
- Taj bi zakon umnogome ubrzao proces uknjižbe nepokretnosti u centralni katastar. Više ne bismo radili posao po opštinama, nego bi mogli dmah, bez odlaganja, da preuzmemo zemljišne knjige iz sudova. Kad se to desi, sve nesporne nepokretnosti ćemo automatski uknjižavati, bez javnog uvida i dodatnih procedura, a one koje su sporne rešavaćemo posebno - kaže Krejović, dodajući da bi zakon trebalo da bude usvojen u prvom kvartalu ove godine.
Potreban novi geodetski snimak
U Srbiji je do sada, prema njegovim rečima, uknjiženo 85 odsto nepokretnosti.
Objedinjavanjem zemljišnih knjiga i katastra nepokretnosti u jedan jedinstveni Centralni registar najviše koristi građanima. Oni više neće biti u dilemi da li se vlasništvo o nepokretnosti nalazi u evidenciji zemljišnih knjiga po opštinskim sudovima ili u evidenciji kod RGZ. Sada građani to ne znaju, pa najpre moraju da se raspitaju gde se nalazi njegova nepokretnost, da bi otišli da dobiju potrebna dokumenta.
Poseban problem u Beogradu jeste legalizacija i uknjižba novoizgrađene imovine, naročito u opštinama gde centralni registar nije završen.
Tako, na primer, vlasnik legalizovane kuće na Zvezdari koji želi da je uknjiži, mora da prođe skupu i komplikovanu proceduru. Na Zvezdari još nema jedinstvenog katastra nepokretnosti, već postoji dvojna evidencija: u katastru u ul. 27. Marta br. 43-45 se evidentiraju prvenstveno tehnički, grafički, podaci, a u zemljišnoj knjizi pri Drugom opštinskom sudu se vodi evidencija o pravima nad nepokretnostima.
- Da bi mogao da uknjiži svoju kuću, vlasnik mora da prođe kroz sledeću proceduru- ukoliko je rešenjem o legalizaciji odobreno horizontalno proširenje postojećeg uknjiženog objekta, potrebno je prvo angažovati ovlašćenu geodetsku organizaciju, čiji spisak se može videti na sajtu RGZ ili u službi u Ulici 27. marta br. 43-45, da izvrši geodetsko snimanje novonastalog stanja.
Zatim se na osnovu tog geodetskog snimka inicira postupak u Republičkom geodetskom zavodu - Službi za katastar nepokretnosti Beograd, na istoj adresi, kako bi se legalizovano stanje unelo u evidenciju katastra, o čemu katastar po sprovedenom postupku donosi rešenje. Po pravosnažnosti tog rešenja, katastar izradjuje tzv. prijavni list i dostavlja ga Drugom opštinskom sudu - zemljišnoknjižnom odeljenju, kao osnov za evidentiranje objekta u zemljišnoj knjizi. Istovremeno treba podneti zahtev za uknjižbu navedenom zemljišnoknjižnom odeljenju. Postupak uknjižbe se završava dobijanjem takozvanog Dn. rešenja od Drugog opštinskog suda - rekao je za „Blic” Miloš Bjelanović iz Republičkog geodetskog zavoda.
Ukoliko je, kaže on, rešenjem o legalizaciji odobrena upotreba radova na nadgradnji, vertikalnom proširenju postojećeg uknjiženog objekta ili na promeni unutrašnje organizacije takvog objekta, kao što je podela ili spajanje stanova, bez promene njegovog spoljnog gabarita, nije potrebno ucrtavati objekat u katastru, već se odmah može podneti zahtev za uknjižbu Drugom opštinskom sudu.
Legalizovano samo tri odsto objekata
U Beogradu je 2003. godine predato oko 127.000 zahteva za legalizaciju. Od tog broja za protekle četiri godine legalizovano je tek nešto oko tri odsto divljih kuća i zgrada.
Od svih beogradskih opština najviše zahteva za legalizaciju predato je u Zemunu - 21.500. Na Zvezdari i Voždovcu prijavljeno je po 17.000 bespravnih objekata koji naknadno potražuju papire. Na Paliluli ta cifra je 18.000, a na Čukarici 14.000 zahteva.
U Grockoj je predato tek 11.000 zahteva, iako se procenjuje da samo u njenom naselju Kaluđerici, koja je najveće divlje naselje u zemlji, ima oko 20.000 nelegalnih kuća.
Osim što se očigledno nisu svi prijavili da legalizuju objekte, problem je i što od onih koji su predali zahteve za legalizaciju više od polovine nije nastavilo sa daljim potrebnim koracima u ovom procesu. Tako je na Voždovcu legalizovano tek 240 kuća. U Zemunu 440, na Čukarici 400, na Zvezdari 830. Najviše je odmakla Palilula koje je izdala odobrenja za legalizaciju za čak 1.000 kuća i zgrada.
Uknjiženo vredi više
Uknjižena imovina je najpouzdaniji dokaz vlasništva. Uknjižba povećava tržišnu vrednost nekretnine, olakšava dobijanje hipotekarnih kredita, a tržište nekretninama postaje efikasnije i uređenije. Kada se kompletira katastar nepokretnosti u Srbiji, svaka kuća, stan ili zemljište imaće svoga vlasnika. Trenutno je u Srbiji u centralni registar uknjiženo oko 85 odsto nepokretnosti - kaže Zoran Krejović.
Posao vredan 50 miliona evra
Za izradu katastra nepokretnosti Srbije obezbeđeno je preko 50 miliona evra. Pored 16,5 miliona evra donatorskih sredstava (CARDS programa Evropske unije - devet miliona, Švedska - 2,8, Nemačka - dva miliona, Norveška - 1,5 milion, Francuska 470.000 evra i Japan - 382.400 evra), izradu katastra podržala je i Svetska banka, njena Međunarodna agencija za razvoj, kreditom od 30 miliona, dok je Vlada Srbije obezbedila dodatnih devet miliona evra.
