Manjak građevinskog zemljišta u vlasništvu grada i preskupe privatne parcele najznačajniji su razlozi zašto su veliki strani investitori do sada uglavnom zaobilazili Suboticu. Iako je višestruko veća opština od Inđije ili Pećinaca, i smeštena uz samu granicu sa Evropskom unijom i pored saobraćajnog koridora 10, Subotica je do sada privukla manje investitora.
Grad nije vlasnik dovoljno građevinskog zemljišta na kom bi se mogli izgraditi značajniji komercijalni objekti, a strani ulagači izbegavaju da kupuju privatne parcele, jer vlasnici, kada čuju da je neka kompanija zainteresovana za njihovu zemlju, nerealno podignu cenu, piše Blic.
Kao najznačajnija lokacija za gradnju industrijskih pogona i drugih komercijalnih objekata, minulih godina najčešće je pominjana napuštena Druga kasarna sa poligonom u naselju Radanovac, površine blizu 150 hektara. Ipak, pregovori grada i Ministarstva odbrane o otkupu ovog kompleksa traju već dve godine, jer obe strane i dalje tvrde pazar, pa još uvek nema kompromisa.
- Načelno smo se sa Ministarstvom dogovorili o otkupu radanovačkog poligona i jedne manje parcele kod kasarne na Karađorđevom putu, ali i dalje se bitno razlikuju gledišta opštine i vojske oko Druge kasarne. Ipak, pregovori ulaze u završnu fazu i očekujem da će uskoro doći do kompromisa. Na ovaj način, uz nekoliko parcela, ukupne površine oko 37 hektara, smeštenih pored palićkog puta, dugoročno bi bio rešen problem nedostatka građevinskog zemljišta i ovo bi u velikoj meri doprinelo značajnijem privrednom razvoju i smanjenju stope nezaposlenosti, koja je i ovako među najnižima u zemlji i iznosi 19 odsto. Čim se reši ovo pitanje, opština će početi sa infrastrukturnim opremanjem tih lokacija i izradom plana podsticajnih mera za potencijalne investitore - rekao je „Blicu” Dušan Guslov, gradski menadžer.
Od septembra 2006. godine do kraja 2007. godine strani ulagači, kojima su gradske vlasti izdale 60 građevinskih dozvola, „ubrizgali” su u Suboticu oko 160 miliona evra grinfild investicija. Od toga je samo kompanija „Phiwa”, nemačkog biznismena Rudolfa Valtera, u izgradnju hotelsko-poslovnog kompleksa „Galerija” i nekoliko hala u Logističkom centru uložila blizu 40 miliona evra. Osim toga, izgrađeno je nekoliko velikih marketa poznatih robnih lanaca iz regiona, benzinskih pumpi, manjih proizvodnih pogona, hotela, a milionska ulaganja usmerena su i na proširenje kapaciteta „Lohera”, člana „Siemens” grupe koji se bavi proizvodnjom elemenata za vetrogeneratore, i „Masterplasta”, čija je glavna delatnost proizvodnja i distribucija građevinskog materijala.
- Blizu 2.000 Subotičana našlo je posao zahvaljujući investicijama u minulih godinu i po, a opština radi sve što je u njenoj moći da stvori preduslove za dolazak novih ulagača. Donesen je generalni plan Subotica - Palić do 2020. godine, uskoro će biti gotov prostorni plan, urađen je niz planova detaljne regulacije, a sredinom 2007. godine usvojen je i master plan za razvoj turističkog kompleksa Palić, koji predviđa fazno ulaganje oko 120 miliona evra - ističe Guslov. On dodaje da će pri Kancelariji za ekonomski razvoj grada uskoro biti otvoreno i posebno odeljenje za komunikaciju sa potencijalnim investitorima, gde će oni dobijati sve potrebne informacije na jednom mestu.
Više para kad kupe kasarnu
Gradski menadžer kaže da Suboticu, ukoliko se reši pitanje Druge kasarne i počne ostvarivanje master plana za razvoj turističkog kompleksa Palić, očekuje pravi investicioni bum.
- Minulih godina beleži se mali, ali stalan razvoj našeg grada. Sada nam se ukazala šansa koju ne smemo ispustiti. Moramo angažovati sve raspoložive kapacitete kako bismo izneli breme promena - zaključuje Guslov.
