Među kupcima stanova mnogo je onih koji su skloniji tome da kupe stariju nekretninu jer smatraju da se pre gradilo kvalitetnije. Građevinski stručnjak Goran Rodić kaže da je osnovni problem taj što se veliki deo materijala koji se primenjuju u građevinarstvu, od sanitarija, kvaka, vrata, prozora, parketa pa do instalacija(!) kupuje na crnom tržištu pa nemaju sertifikat o kvalitetu, a nadzorni organ, inspekcije i komisije za tehnički prijem zgrade ne rade svoj posao odgovorno.
Rodić objašnjava da se u nove stanove danas neretko stavljaju kineski jeftini materijali, a posebno opasno je to što se kupuju čak i instalacije lošeg kvaliteta. U novim stanovima danas gotovo da više nema klasičnog parketa, stavljaju se laminati, pa čak i plastične kade i pločice koje je proizveo ko zna ko. Zbog toga izvođač radova, odnosno investitor, mora da da garantni rok za ugrađeni materijal i izvedene radove. On je obično dve godine, i u tom periodu je u obavezi da otklone sve nedostatke.
- Uvozi se sve, iako imamo domaću proizvodnju podova, parketa, keramike: u Kanjiži, Novom Bečeju, Mladenovcu, velike proizvođače podova, kao što je "Tarket", građevinske stolarije, međutim, privatizacija je ugasila proizvodnju brava pa se ona retko može pronaći u manjim količinama, zajedno s baterijama za kupatila – priča Rodić. - Galanterija za unutrašnje opremanje se pretežno uvozi, i to ona sumnjivog kvaliteta. Iako je njena nabavna cena veoma mala, ovde je tri do četiri puta veća. U celoj priči problem je to što se uvozi sporadično, kako ko stigne, nema organizovanog i kontrolisanog uvoza na veliko gde se kontrolišu atesti, sertifikati za kvalitet robe. Nijedan proizvod koji se uvozi ne bi smeo da se pusti u promet ako nema atest domaćih akreditovanih instituta za kvalitet i bezbednost. To se posebno odnosi na proizvode iz oblasti elektroinstalacija, za koje je kvalitet veoma važan jer u suprotnom mogu biti veoma opasni i izazvati požar.
Rodić objašnjava da ugradnju proizvoda na svakom gradilištu mora da kontroliše nadzorni organ. Međutim, pošto imamo mnogo privatnih investicija gde gotovo i nemamo nadzor, ili je to samo reda radi, nema kontrole kvaliteta materijala, posebno su osetljive instalacije koje pucaju ili gore, ali pucaju i fasade jer materijali nisu ispitani.
