U Beogradu više nema slobodnog i komunalno opremljenog zemljišta koje bi Grad ponudio investitorima. Zato se planira promena Generalnog plana da bi se njive oko Aerodroma i zemljište uz trasu buduće obilaznice proglasile komercijalnom zonom - najavili su juče gradski menadžer Bojan Stanojević i glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić na tribini o Beogradu gradu budućnosti na Sajmu nekretnina.
Zemljište uz Aerodrom, gde ar već danas košta između dve i tri hiljade evra, kao i ono uz trasu buduće obilaznice, nije jedino atraktivno u gradu. - Zemljište na svim prilazima Beogradu, naročito južni prilaz od Obrenovca ili uz Ibarsku magistralu, veoma je atraktivno, a u budućnosti će biti atraktivno i zemljište iz pravca Niša i Bubanj potoka- rekao je Bojan Stanojević. Govoreći o tome šta je Grad za investitore do sada uradio, i šta planira u budućnosti, gradski arhitekta Đorđe Bobić istakao je da je prijatno iznenađen što se za samo nekoliko godina građevinska operativa Beograda podigla na noge.
- Kad su investitori pre pet-šest godina dolazili u Beograd, nismo imali problem sa zemljištem. Međutim, poslednje tri-četiri godine pokazalo se da zemljišta nema dovoljno, pa smo počeli da radimo detaljne urabanističke planove da bi došli do zemljišta i lokacija. Trenutno je u izradi čak 120 planova, od kojih su tri najveća: plan za 500 hektara zemljišta na Adi Huji, plan za Savski amfiteatar i plan privredne zone uz Autoput, koji bi trebalo da postane gradska saobraćajnica posle usvajanja zakona o glavnom gradu - rekao je Bobić, dodajući da očekuje da se u skoroj budućnosti aktivira i "treći Beograd", zemljište od oko 700 hektara sa druge strane Dunava, uz buduću novu Luku Beograd.
Gradski arhitekta je naglasio da će ovo novo zemljište, uz Aerodrom, uz obilaznicu, uz Autoput, na Adi huji....morati komunalno da se opremi da bi ga Grad mogao ponuditi investitorima zbog čega će se u budžetu Beograda i u kasi Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju grada planirati sredstva.
- Deo naše strategije je i da tom zemljištu treba obezbediti pristupačnost čemu služe veliki gradski projekti kao što su Unitrašnji magistralni poluprsten, most na Adi ciganliji i drugi na dunavu i prva linija lakog metroa - rekao je Bobić.
Istovremeno, rekao je on, Grad radi na još dva projekta, na zakonu o glavnom gradu koji treba da vrati Beogradu ingerencije nad značajnim lokacijama kao što je centar grada ili priobalje, kako bi Beograd mogao da postane vlasnik tog zemljišta. Bobić ističe da se u troluglu "Grad, investitor, Republika" stvari zakomplikuju i da će nov zakon o glavnom gradu tio bolje da reguliše. Drugi projekat je izmena zakona o planiranju i izgradnji gde gradska vlast pokušava da procedure za investitore učini jasnijim.
Na tribini su predstavljena tri najznačajnija investitora u Gradu, "Engel Marina Dorćol", koji treba da zida 76.000 kvadrata uz Dunav, zatim "Verano", novi vlasnik Robnih kuća Beograd i investitor koji trenutno gradi na čak desezt lokacija u gradu, i "Blok 67 Asosijets", investitor budućeg Univerzitetskog sela. Samo ova tri investitora grade ili planiraju da grade ukupno oko pet miliona kvadrata poslovnog, stambenog i komercijalnog prostora.
