Beogradski urbanisti protive se učestalim zahtevima investitora koji traže da u širem centru Beograda grade šoping molove. Za njih je neprihvatljivo da se ovakvi centri otvaraju u jezgru grada i predlažu da takve projekte investitori realizuju uz autoputeve, obilaznice i po obodima Beograda, kao što se to radi u svetu.
Svi investitori koji dođu kod nas traže da grade šoping molove. Čak i u centru grada. Neki od njih su tražili da ih zidaju u blizini Kalemgdana. Gradnja šoping molova u samom gradu je prevaziđen trend i mi ćemo se tome i dalje protiviti kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda, kako piše Blic.
Beograd trenutno ima dva šoping mola „Delta siti” i „Ušće”, a u najavi je gradnja još četiri ovakva centra. Investitori su već predstavili projekte i u postupku su za dobijanje građevinske dozvole za gradnju šoping centra na Autokomandi („Delta”), uz Ibarsku magistralu i na Trošarini ( „Verano grup”), kao i na Adi Huji („Brif”). Kako kaže direktorka Urbanističkog zavoda, mesta za ovakve tržne centre ima u blizini velikih saobraćajnica, a svi drugi predlozi neće biti prihvaćeni.
- Problem je što gradnja šoping centara zahteva velike parcele, ogroman parking i prizemne objekte, a za to u gradu nema mesta. Čak su i u Americi, gde su se oni prvo pojavili, odustali od njihovog otvaranja unutar gradova dodaje Gligorijević.
Po Generalnom urbanističkom planu gradnja šoping molova dozvoljena je u komercijalnim zonama, a njih je najviše u Novom Beogradu. Ipak, Branka Bošnjak, predsednica Komisije za planove Beograda, kaže da je na urbanistima da naprave selekciju i usmeravaju investitore da ih otvaraju na adekvatnim lokacijama, prema realnim potrebama stanovništva.
- Projekti koji su odobreni biće realizovani na vrlo dobrim mestima, pogotovo onaj za šoping mol na Autokomandi. Nalazi na lokaciji pored autoputa, a u tom delu grada nema nijedan takav centar koji bi poslužio potrebama stanovnika Voždovca. Takođe, odličan izbor je i gradnja šoping mola kod Ibarske magistrale na Čukarici priča Bošnjak.
Urbanisti, međutim, ne mogu da preciziraju koliko šoping molova Beogradu treba, pa čak ni ako se poredimo sa gradovima u regionu.
- Ako neko misli da mu se isplati gradnja ovakvih centara, neka gradi. Ne treba nikog da ograničavamo. U Ljubljani, na primer, ima desetak šoping molova, ali su oni sada poluprazni kaže Branka Bošnjak.
U poslednje vreme najviše ovakvih trgovinskih centara gradi se u zemljama istočne Evrope, u koje su u periodu tranzicije došle velike kompanije. U Budimpešti je izgrađeno dvadesetak šoping molova, a slično je i u Pragu i Varšavi.
Otvoreni šoping molovi
U svetu više nije trend gradnja višespratnih šoping centara. Kako tvrde naši sagovornici, grade se prizmeni objekti ili otvoreni tržni centri.
- Nije humano da satima budete u objektu koji je zatvoren sa svih strana i klimatizovan, pogotovo za majke sa decom. Sada je trend da se grade otvoreni tržni centri ili čitavi bulevari u kojima će biti samo prodavnice, okružene zelenilom kaže Branka Bošnjak.
