Arhitektonski simboli grada na Đetinji
Izgrađen je da dominira Užicem i tu misiju je ispunio. Za ono drugo, što od njega tvorci planiraše, a ne ostvari se, da se o njegove sobe otimaju turisti, nije kriv. Jer šta može, protiv ljudskog nemara, halapljivosti i besparice to brdo betona pretočeno u petnaestospratno zdanje, osim da prkosi sećanjem na srećna vremena kada je hotel ”Zlatibor“ bio duša i ponos Užica.
Za sve ovo vreme, a blizu će tri decenije od kada je otvoren, hotel ”Zlatibor“ bio je ogledalo prilika u Srbiji, uporno držeći pijedestal simbola. Osamdesetih bio je zaštitni znak bezbrižnosti Užičana, od devedesetih pa sve do pre neku godinu, simbolizovao je jad i tugu. Danas tumara raskrsnicom od koje je sve dostojno zvanja hotela odavno odmaklo. Štrčeći veličinom iz ambijenta kojim je okružen, ”Zlatibor“ je nikao u najstožem centru Užica, na mestu nekadašnje zelene pijace. Svečano je otvoren 24. septembra 1981. godine. Izgradnja, ako šta sada znače te cifre, koštala je ondašnjih 49 miliona dinara, a osim UTP ”Sloga“, u čijem vlasništvu je bio, gradnju i opremanje pomogla je celokupna onda moćna užička privreda.
- Zbog boje koja ga odlikuje sa spoljne strane prozvali su ga ”Sivonja“, taj se nadimak i dan danas u žargonu koristi. Putnici namernici koji dođu da odnesu u njemu počesto misle da mu je to pravi naziv“, pričalo nam je ovih dana osoblje užičkog hotela.
Za tadašnje prilike luksuzno opremljen, sa stilski uređenih 120 soba i ukupno 280 kreveta, enterijerom presvučenim u braon pliš, vrhunskom poslugom, brzo je postao mamac za turiste. Njegov šank i gril restoran bili su signal za boeme da se izmeštaju iz ostalih kafana. Projektovala ga je Crnogorka Svetlana Radović. Prepričava čaršija da je prvobitni plan bio da se izgradi omanji hotel, tek sa četiri sprata, koji bi se takav uklopio u ambijent. A onda je, priča se, tadašnji gradonačelnik Petar Antonijević upoznao gospođu Radović. Ona mu je predložila hotel sa petnaest spratova... Zbog neobičnog arhitektonskog rešenja, ostade hotel u gradskim anegdotama obeležen i kao ”devojački san“. A jedna od tih anegdota vezana je za slikara Slobodana Milivojevića Eru koji je odozgo, sa zlatiborske magistrale, posmatrao hotel i konstatovao: ”Lako je zaključiti da je projektovala žena.“
- Hotel je bio centar dešavanja u gradu. Narod je dolazio uglavnom pristojno obučen, šank je postao stecište boema, čak su i najžešći momci sa užičkog asfalta u njemu prihvatali kodeks lepog ponašanja. Uz svaki ručak svirao je klavir, muzicirao je čuveni Ivan - Vanja Suzdilovski, ponekad i uz pratnju violine. Uvek najbolji kuvari, konobari, poslastičari, školovane sobarice. Sve to je hotel imao - kaže Miloš Broćić, profesor muzike u penziji, živa legenda Užica. I tako sve do kraja osamdesetih. A onda ratovi, beda, sankcije. Rasturiše boeme i zubu vremena izložiše hotel. Od njega nije imao ko da ga brani. Iznutra zapušten, sa ofucanim nameštajem i od cepanja tapeta ogoljenih zidova, ugošćavao je ”Zlatibor“ samo dve ”vrste“ gostiju - one koji nisu znali u kakvom je stanju i one koji nisu imali gde da prenoće. Pre neku godinu dočekao je privatizaciju. Jeste ono da su vlasnici uložili dosta u njega, da je umiven i upristojen, ali daleko od toga da kuva od gostiju. Možda se od te boljke jednom i izleči, ali od one druge, komercijalne, koja je otvorivši u hotelu butike, aerobik salu, kockarnicu tako ubila duh Užica, pa hotelu ”Zlatibor“ nema leka.
| Hotel u ciframa Na petnaest spratova ”Zlatibora“ trenutno je raspoređeno 148 soba i četiri apartmana i dve rezidencije, ukupnog kapaciteta i do 300 gostiju. Kategorisan je sa tri zvezdice, sa gornje strane gleda na Trg partizana, sa donje se pogled pruža na reku Đetinju, sa bokova puca pogled na dve strane užičke kotline. |
u srcu uzica..najbolji,najlepsi,naj,naj,naj,naj hotel koji sa ikada video