Sve više ljudi odlučuje se na život u vikend zonama, izvan gradskog središta.
Napravljene u „zlatno doba“ za odmor i uživanje na najlepšim mestima, u vreme krize devedesetih na tržištu nekretnina nisu vredele ni trećinu građevinske vrednosti. One koje nisu prodate u bescenje, danas dobijaju značaj iz daleko praktičnijih razloga novih uslova života i stanovanja, a mnogi tvrde čak i iz mode.
Aktuelnost dalekovidih graditelja vikend kuća, pogotovu onih u okolini Beograda i do 50 kilometara udaljenosti od centra grada, uvideli su u poslednje vreme naslednici koji žele da odgajaju potomstvo u okruženju mira, tišine i čistog nezagađenog vazduha.
Slavica Gažo iz Saveznog zavoda za statistiku kaže da ima 138.307 stanova za povremeno korišćenje u vikend kućama(po popisu iz 2002. godine), a taj broj je i veći ukoliko se uzme u obzir još oko 2.230 ostalih zgrada u Srbiji koje služe za povremeni boravak. Po podatku iz 2006. godine, izgrađenasu 233 stana u kućama za odmor pa je potencijal za nov kvalitet ivota još više uvećan od poslednjeg popisa.
Zapadni način života kućica u cveću od koje se do posla putuje najmanje sat-dva da bi se u prenapregnutom i histeričnom centru provelo što manje vremena, prihvatili su kod nas prvo glumci, slikari, pisci, novinari, biznismeni. Trend još nije masovan kako bi se očekivalo kaže direktor Old rojal nekretninaMilić Đoković. Kaže da u ponudi imaju kuće i placeve po obodu grada, od Meljaka, Barajeva, Sremčice, preko podavalskih vikend naselja, Bežanije ili čak i udaljenije varijante uz Ibarsku magistralu, ka Obrenovcu ili u blizini autoputa ka Novom Sadu. Opremljena kuća od stotinak kvadrata i sa desetak ari placa može da se kupi za petnaestak hiljada evra. Primetan je poslednjih godinu-dve rast cena, ali ne više od desetak odsto, što još nije ni približno pravoj vrednosti, osim ako se ne nalaze uz neke od budućih saobraćajnica ili zaobilaznica oko Beograda.
Svi su svesni širenja glavnog grada i sve skupljeg života u njemu, ali i da cena nikada neće biti ovako niska i da je pravo vreme za kupovinu i ulaganje u ovu vrstu nekretnina. I dalje odbija lošija putna i saobraćajna infrastruktura, mada, probiti se kroz grad u špicevima izgleda kao da vam je stan na pedesetak kilometara od centra.
Među žiteljima Beograda koji su odlučili da gradsku vrevu zamene seoskim mirom je i Slobodan,diplomirani pravnik, koji je pre dve godine izdao stan na Banovom brdu i preselio se u roditeljsku kuću u Krčedinu, čuvenoj vikend zoni na desnoj obali Dunava, 48 kilometara od grada. Autoputem Novi SadBeograd stiže na posao pre kolega iz naselja na obodu grada. Naravno da dosta novca potroši naputovanje, ali šta je to naspram neopisivog zadovoljstva zdravog života.
Sličan je primer supružnikakoji su prodali stan od 60 kvadrata u Bulevarudespota Stefanaza sto hiljada evra i kupili kuću 250 kvadrata i 12 ari placa u Velikoj Moštanici za samo 30.000 evra.Za razliku novca kupili sugarsonjeru na Vidikovcu, dva automobila, izgradili bazen u dvorištu i tvrde da u životu nisu napravili bolji potez.
Danas, u eri interneta, moguće je obavljati deo posla i iz kuće. Na Zapadu najbogatiji porodična imanja izmeštaju izvan gradova, ako to već pre njih nisu uradili deda ili otac. Milić Đoković misli da će vreme života izvan centra tek doći, a bolja saobraćajna infrastruktura doneće rast cena nekretnina u zelenim vikend oazama okoline grada.
