Porast zahteva za regulisanje zemljišno-knjižnih prava izazvao zagušenje u radu zemljišne knjige ali i katastra
Još od 2003. godine kada je doneto niz zakona o planiranju i izgradnji, o legalizaciji založnih prava, a potom i o prometu gradskog građevinskog zemljišta, izazvana je prava lavina zahteva u vezi sa uknjižbom, potraživanjem raznih prava, pa na kraju i zagušenje zemljišno-knjižnog odeljenja Drugog opštinskog suda u Beogradu, kako piše Politika.
Na neka postupanja suda čeka se i po godinu dana kaže Dragan Benović, šef ovog odeljenja. U proceduri upisa svojine za svako novo sticanje potreban je pravni osnov, a jedino što se promenilo jeste, veliki zastoj. „Čisteći“ opštine koje prelaze u nadležnost katastra posvećuje se velika pažnja tim predmetima. Do sada je primljeno 24 hiljade zahteva za upis promene prava vlasništva, oko 46 hiljada zahteva za izdavanje vlasničkih listova i 15 hiljada raznih uverenja i potvrda. I pored neplaćenog produženog rada zaposlenih i vikendom, a sve u interesu stranaka, mnogi predmeti ne mogu doći na red ni za godinu dana.
Benović to objašnjava naglim porastom interesovanja građana za sređivanje zemljišno-knjižnih prava. Samo donošenjem zakona o legalizaciji bespravno podignutih objekata, a država je procenila da ih ima najmanje milion, potrebno je uraditi isti broj geodetskih radnji i prometa uz dodatak hipoteka na objekte u izgradnji postojećih u evidenciji, a bez upisanih založnih prava.
Zemljišnu knjigu vodimo ručno kao 1934. godine, prepisujemo vlasničke listove iz zemljišnih knjiga kaže ovaj stručnjak. Zakon o hipoteci koji je doveo do prave eksplozije gradnje i tržišta nekretnina pospešio je davanje hipotekarnih kredita u bankama i učinio da su sud i katastar praktično postali servis banaka. Na rešenje o promeni vlasništva se čeka i do godinu dana. Prioriteti su dati upisima privremenih mera, zabeležbi javnih prodaja sporova i upisima hipoteka što završavamo za petnaestak dana. Ukoliko se vrati na snagu odredba Ministarstva za ubrzano rešavanje predmeta, to bi doprinelo efikasnijem radu, a tada možemo rešavati hitne slučajeve i u toku dana. Došli smo u situaciju da samo radimo predmete iz katastarskih opština, predmete uz potvrdu banaka i državnih organa za upis neophodan za izdavanje građevinskih dozvola. Zbog svih zloupotreba koje se dešavaju u prometu (dupli prometi, prometi opterećenih nepokretnosti) došlo je do toga da su kupci postali oprezni, pa zahtevaju kupovinu nekretnine sa upisanim vlasničkim pravima. Sada se upisuju i nekretnine kojima nisu raščišćeni odnosi od pre 20 ili 30 godina, što je i pravi potez da bi se izbegle razne prevare.
Budućnost u zemljišno-knjižnim poslovima jeste, kaže Benović, da se evidencija zemljišne knjige (nakon elektronskog skeniranja podataka) i katastra susretne u nekom kompjuterskom centru, i validno pruže sve informacije i dozvole na efikasan način. Sada se donošenjem zakona o katastru unose u kompjuter svi podaci iz zemljišne knjige i pri tom čine greške, jer su brojni zahtevi stranaka za ispravku. Rad od godinu ili više na formiranju kompjuterske evidencije najjednostavnije katastarske opštine ne obećava efikasnost bez usaglašavanja zemljišne knjige i katastra, kako bi građani imali najvalidniju i najekspeditivniju informaciju o svojoj imovini, kaže Dragan Benović.
