Više od hiljadu Subotičana narednih sedmica moglo bi da ostane bez krova nad glavom jer njihovi domovi više ne pripadaju njima već – bankama.
Poslednje tri godine izvršno odeljenje Opštinskog suda u Subotici beleži veliki skok broja predmeta gde poverioci traže zaštitu na sudu.
Među njima najznačajniji je rast predmeta gde su dužnici založili svoju nekretninu.
„Do 2006. godine veoma retko su banke aktivirale hipoteke nad nekretninama dužnika. Međutim, u poslednje dve godine imamo tendenciju izrazitog rasta ovih predmeta“, kaže Tamara Trajković, izvršni sudija Opštinskog suda u Subotici.
Dok je još 2008. godine ovo odeljenje Osnovnog suda godišnje obrađivalo oko 6.500 predmeta, ove godine samo za teritoriju Subotice imaju dvostruko više, preko 13.500 predmeta. S obzirom na to da se ingerencije ovog suda protežu i na pet okolnih opština, Bačku Topolu, Mali Iđoš, Adu, Sentu i Kanjižu, na čitavoj teritoriji suda ima preko 20.000 izvršnih predmeta.
„Svi koji nešto ne plate na kraju dođu do ovog odeljenja“, ističe sudija Trajković.
Mada važe kao uredne i disciplinovane platiše, Subotičani pred ovo sudsko odeljenje najčešće dospevaju zbog neizmirenih računa prema javnim i javnim komunalnim preduzećima.
„Samo u jednom navratu ove godine smo od Telekoma dobili tri hiljade predmeta protiv dužnika koji nisu platili račune mobilnih telefona. U većini slučajeva to su oni paketi koji se povoljno nude, ali gde po pravilu kupci ne pročitaju pažljivo sve odredbe ugovora koji su potpisali. Visina duga ovde se kreće od hiljadu, pa i do 50.000 dinara“, kaže ona.
Prema njenom iskustvu, dužnici na kraju, pa makar i na rate, plate ove račune, upravo kao i račune za „Toplanu” i isporučeni gas, u protivnom stavlja im se zabrana na primanja. Međutim, kako je mnogo nezaposlenih, nisu retke ni zaplene imovine.
Kuđe na doboš
Poslednje dve godine učestale su i prodaje kuća dužnika koji nisu otplatili uglavnom stambene kredite. Od ove godine kuće odlaze na doboš i na zahtev Nacionalne službe za zapošljavanje jer nisu otplaćeni krediti za počinjanje novog posla.
Sudija Trajković kaže da građani kod uzimanja hipotekarnih kredita često ne znaju da po novom zakonu banka ili poverilac mogu na osnovu overene založne izjave za kredit da krenu u prodaju nekretnine.
„Iako se banke za sada ustežu da bez odluke suda krenu u prodaju nekretnine dužnika, na osnovu stalnog rasta broja ovih predmeta, može se pretpostaviti da će uskoro iskoristiti tu zakonsku mogućnost“, napominje sudija Trajković.
Većina ovih dužnika, prema njenom iskustvu, nije svesna ozbiljnosti svoje situacije sve dok ne vide oglas za licitaciju sopstvene kuće.
„Naši ljudi kao da još uvek žive u uverenju da će banke propasti, kao što su propadale devedesetih godina, i da će tako nestati i njihov kredit. Međutim, to se ne dešava“, kaže sudija Trajković.
Kakva je procedura
Procedura predviđa da se kuća prvo prodaje po ceni koju odredi sudski veštak, a ukoliko se ne nađe kupac, kod sledeće prodaje njena cena pada za 30 odsto. U sadašnjoj besparici teško je naći kupca, a većina i kalkuliše i čeka drugu, povoljniju ponudu. Ukoliko je i ta umanjena cena dovoljna za namirenje poverioca, višak ostaje dužniku, međutim, ako to nije dovoljno poverilac ima pravo da traži prodaju i drugih nekretnina dužnika.
