Jedna od poluga koja je trebalo da pokrenu i osavremene srpsku privredu su lizing ugovori.
Ali, taj deo finansijske branše najteže podnosi krizu. Kada je početkom ove godine počela primena propisa koji omogućavaju lizing nepokretnosti u većem obimu i rešeni problemi vezani za PDV, izgledalo je da će celoj branši krenuti malo bolje.
Međutim, glavna prepreka razvoju je zatišje koje već duže vlada na tržištu nekretnina i vizok cenzus koji moraju da ispune kompanije koje žele da se bave tim poslom. U tim uslovima lizing kuće su odlučile da kod nekretnina daju prednost privredi i preduzenicima kao sigurniim klijentima, dok će građani za kupovinu stana na lizing sačekati bolje dane.
Razlog je pre svega u uslovima koji bi bili nešto nepovoljniji nego kod kredita. Trošak lizing naknade bio bi nešto veći nego što je kamata na stambene kredite. U ova krizna vremena kod računanja ukupnih troškova bitan je ne svaki procenat kamate već i svaki promil.
Osnovne prednosti finansijskog lizinga u odnosu na kredit su manji rizik i kupovina stanova bez hipoteke. Sigurnost onoga ko uzima nepokretnost na lizing je veća jer, ako kupac stana ne može da otplaćuje rate, on ostaje samo bez te nepokretnosti, dok se kod kredita gubi i nepokretnost na koju je stavljena hipoteka, kao obezbeđenje pozajmice.
Dok se nešto ne promeni, na lizing se barem mogu kupiti nekretnine za privredu.
"Sve naše kuće koje žele da se bave lizingom nepokretnosti moraju da imaju novčani deo osnivačkog kapitala od pet miliona evra. To je za njih mnogo", kaže generalna sekretrarka Asocijacije lizing kompanija u Srbiji Teodora Milenković.
"Više od polovine kuća ne ispunjava taj uslov. Sada tražimo da se to izmeni jer je isti cenzus za osiguravajuće kuće četiri miliona pa ne vidim zašto bi ovde morao da bude viši. Tražimo da se smanji i u kontaktu smo s nadležnim institucijama".
Lizing nepokretnosti počeo je kod nas u januaru, kada je "Hipo Alpe-Adrija lizing“ sklopio posao vezan za poslovni prostor veličine 6.500 kvadratnih metara. Bio je to prvi takav ugovor registrovan kod nas.
Tim poslom bavi se i "Inteza lizing“. O tome šta se sada događa a šta bi se moglo dogoditi u budućnosti predsednik Izvršnog odbora „Inteza lizinga“ Nebojša Janićijević kaže:
"Očekujemo da će u godinama koje dolaze finansiranje nepokretnosti putem lizinga doživeti značajna rast i uticati na kretanja na tržištu nekretnina", navodi on.
"Glavni problem skromnog razvoja te lizing delatnosti kod nas leži u samom tržištu nekretnina. Znamo da je u krizi, a i ne pokazuje znake oporavka i ne naziru se aktivnosti iz kojih bi se moglo pročitati da će u narednom periodu doći do rasta i razvoja".
Janićijević objašnjava da je u centru posla sam predmet koji se daje u lizing. Ukoliko korisnik s kojim je sklopljen ugovor nije u mogućnosti da izmiruje obaveze, treba naći novog. A mogućnosti takvog replasmana su ograničene. Tu, nažalost, ne može pomoći ni nova zakonska regulativa. Do ove godine najveći problem je bio obračun PDV-a, ali izmene propisa donele su neutralnost transakcije za obveznike-korisnike i tako bar s poreske strane otvorile vrata širenju tog posla. Poslednja formalnopravna prepreka širenju lizinga nepokretnosti je tako otklonjena.
Za druge prepreke ekonomske prirode trebaće više vremena, a Janićijević objašnjava da će rast finansiranja nepokretnosti putem lizinga ići ruku podruku s oporavkom na tržištu nekretnina.
