Najava da bi tržište nekretnina moglo da oživi kupovina stanova na lizing, stručnjaci kažu da je uslov za to izmena više zakona.
Iako je najavljeno da će izmenama Zakona o finansijskom lizingu, kojim će biti obuhvaćene i nekretnine, oživeti promet, a stanovi postati dostupniji građanima, stručnjaci ne dele takav optimizam i tvrde da bez izmena u setu zakona koji regulišu to tržište cilj ne može da se dostigne.
Lizing kuće su saglasne da nacrt zakona koji bi do kraja marta trebalo da se nađe pred narodnim poslanicima, sadrži rešenja koja su i oni inicirali, ali o efektima još ne žele da se izjašnjavaju jer svi elementi nisu poznati.
Zbog toga je u ovom momentu prerano govoriti o tome da li će rate lizinga biti povoljnije u odnosu na kredit mada generalno stoji ocena da je kupovina po tom metodu daleko fleksibilnija i da će moći da dopre do građana čije su kreditne sposobnosti malo ispod „crte“ koju su postavile banke.
“Za sada postoje primedbe vezane za samu organizaciju lizing kuća, ali to su tehnički detalji, dok je struka saglasna da se ukine odredba koja nas obavezuje da ugovor sa klijentima sklapamo na najmanje dve godine. Iako se očekuje da će neke od kompanija biti protiv najavljenog povećanja obaveznog kapitala, koji je do sada iznosio 100.000 evra, mislim da to uvodi ozbiljnost u poslovanje i daje veću sigurnost”, kaže Petar Gavranović iz Asocijacije lizing kuća.
On ističe da, ipak, bez izmena poreskog zakona, lizing neće moći da pokaže svoje prednosti u kupovini nekretnina.
“Prvo, potrebno je da se izmeni deo koji se odnosi na porez za prenos apsolutnih prava jer kada liznig kuća kupi neku nekretninu, ona plaća porez na to, a to isto čini i kupac posle isplate poslednje rate, kada stiče vlasništvo jer zakonodavac za sada ne prepoznaje da je to jedna transakcija”, upozorava Gavranović.
Potrebno je, kako dodaje i da se lizing kuće oslobode poreza na dodatu vrednost, kao što je to učinjeno kod banaka.
“Naime, kada uplaćuje ratu za kredit kod banke, klijentu se ne obračunava PDV, ali ako plaća ratu za nekretninu uzetu na lizing, anuitet će mu biti uvećan za taj porez, što sigurno neće doprineti većem interesovanju”, kaže Gavranović.
I Ivan Jauković, direktor Sektora za upravljanje proizvodima i prodajom u Inteza lizingu, slaže se da bez izmene poreskih zakona neće oživeti tržište nekretnina, ali dodaje da je jedan od uslova i bolji privredni ambijent.
Nerealno je očekivati veći promet stanova, ako ljudi strepe od otkaza ili rasta kursa. Uz to, kaže Jauković, u medijima je prevelika pažnja data lizingu koji uzimaju fizička lica, a većina kuća koja se bave ovim poslom u 90 odsto slučajeva rade sa privredom.
“Nije dovoljno ukazano na prednosti koje će firme imati od izmena zakona, a to se pre svega odnosi na veće mogućnosti „sejl end liz beka“. Mi smo to do sada radili najčešće sa građevinarima, tako što smo od njih otkupljivali novu opremu, koja im je zarobila novac i ugrozila likvidnost, a potom im je davali na lizing”, navodi on.
“Uključivanjem nekretnina te mogućnosti se uvećavaju jer su mnoge firme pre tri i četiri godine, ponete investicionim talasom, izgradile velike objekte, hale, tržne ili poslovne centre, ali im sada zbog dospeća obaveza, nedostaju sredstva za poslovanje. One su zanimljivo tržište. Još veće interesovanje očekujemo zbog mogućnosti da se otkupom nekretnina vrate i sve kreditne linije podizane u različitim fazama gradnje i sa različitim rokovima dospeća, pa se rate tim potezom otplaćuju samo lizing kući”, objašnjava Jauković.
Moguća zamena
Gavranović ističe da je važna pogodnost tog vida kupovine, mogućnost zamene predmeta lizinga. Tako će klijent koji tokom otplate poželi veći stan ili ako se jave teškoće u servisiranju, pa mu je potreban manji, moći da izvrše zamenu pri čemu se do tada uplaćene rate uračunavaju kao učešće za novu nekretninu.
