BANKE u Srbiji stavile su šapu na više od 300.000 nekretnina. Tačnije, građani i firme su prilikom zaduživanja dali pod hipoteku toliko kuća, stanova, poslovnog prostora, zemljišta... Spisak vrednosti na koje bankari polažu pravo po osnovu odobrenih kredita je, međutim, znatno duži.
Na njemu su i vrednije pokretnosti, kao, na primer, skuplje poljoprivredne mašine - kombajni, jači traktori... Zatim, proizvodne mašine i oprema u firmama, pa autobusi, kamioni, kombi vozila. Mnoge banke stavljaju zalogu i na putničke automobile, vredne slike i druga umetnička dela... Koliko je ovakvih zaloga teško je utvrditi, jer bankari nisu radi da sa takvim podacima izlaze u javnost. Ali, s vremena na vreme mogu se naći ponude o prodaji oduzetih vozila, mašina... Na sajtovima banaka i u štampi.
Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, do sada su banke odobrile 1,4 biliona dinara kredita privredi i stanovništvu, ili oko 14 milijardi evra. Ako se uporedimo sa ostalim zemljama u regionu, prema podacima NBS, nismo prezaduženi, jer je učešće zajmova u bruto društvenom proizvodu oko 40 odsto, tako da ima prostora za nove pozajmice.
OTPLATA
Firme su dužne bankama oko 10 milijardi evra u zemlji i oko 10,1 milijardu evra u inostranstvu. Građani trenutno koriste zajmove od oko četiri milijarde evra. Više od polovine tog iznosa, oko 2,2 milijarde evra, otpada na stambene kredite. Do sada su banke odobrile 71.173 stambena zajma, a oko 30 pozajmica je problematično, odnosno - hipoteka je aktivirana.
- Najčešće obezbeđenje koje banke zahtevaju kod preduzeća, kao i kod građana koji koriste stambene kredite, jeste hipoteka - kaže Milan Kovačević, ekonomista. - U ovom trenutku nije problem visina zaduženosti, nego struktura zajmova. Naime, najveći broj kredita je u evrima, koji iz dana u dan jača u Srbiji. To dovodi do porasta rata, i privrednicima i stanovništvu, pa mnogi imaju problem sa otplatom svojih obaveza prema bankama. Narodna banka Srbije je morala da vodi računa, da isključi zaduživanje sa valutnom klauzulom i da se zadužujemo u domaćoj valuti u kojoj i privređujemo. Čak su i subvenciionisani zajmovi evroizovani, što je apsurdno. Tek sada, kada je nastao problem, čuju se predlozi nadležnih da bi krediti trebalo da budu u dinarima. A šta ćemo sa već uzetim?
Prema rečima Kovačevića, ne može se tumačiti da su banke koje su uzele hipoteku kao sredstvo obezbeđenja bukvalno i vlasnici te imovine. Osim toga, ni bankarima ne ide u prilog da oduzimaju kuće, stanove, poslovni prostor, zemljište, jer nemaju kome da ga prodaju. Bankama je posao da prodaju novac i da za to naplaćuju kamatu.
KAŠNJENJE
Bankari nerado govore o prinudnoj naplati kredita. Ali, zato ima banaka koje na svojim sajtovima, već skoro dve godine, oglašavaju prodaju raznih nekretnina širom Srbije, od Bečeja do Babušnice, ali bezuspešno. Naročito niko nije zainteresovan za nekretnine u unutrašnosti. Zbog toga bankari više vole da regularno naplaćuju svoje zajmove.
Situacija je nešto drugačija kada su u pitanju preduzetnici, mala i srednja preduzeća - kod njih je stepen prinudne naplate najviši.
- Ako se uporede sa obavezama javnih preduzeća, dugovanja preduzetnika, malih i srednjih firmi, su u stvari veoma mala - kaže Kovačević. - Oni nemaju dobar koncept poslovanja, već rade stihijski, pod raznim uticajima. Naravno, ima i veoma uspešnih firmi koje servisiraju svoje obaveze i u zemlji i u inostranstvu.
Prema podacima Kreditnog biroa, najveće kašnjenje u otplati kredita, od 8,5 odsto, imaju preduzeća. Ono je u odnosu na kraj 2008. godine povećano za skoro dva odsto. Slede preduzetnici sa kašnjenjem od osam odsto, i na kraju građani sa 3,3 odsto.
- Stanovništvo je dobar korisnik bankarskih usluga, a najveći deo kašnjenja u otplati kredita je posledica smanjenih i neredovnih primanja, ili gubitka zaposlenja - smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Problem poslednjih meseci stvara rast evra. Mnogima koji su se zadužili do dozvoljenog maksimuma, odnosno do 30 odsto od primanja za kratkoročne pozajmice i do 50 odsto od zarade za stambene zajmove, ugroženi su kućni budžeti. Jer, plate dobijaju u dinarima koji gube vrednost prema evru. Ipak, učešće docnje u otplati stambenih kredita je samo 4,2 odsto, ili 0,7 odsto na ukupno odobren iznos ovih zajmova.
Građani su postali obazrivi kada uzimaju zajmove, a mnogi zbog pada realne vrednosti plata i ne mogu da uzmu kredit. U Srbiji svaki građanin duguje oko 560 evra bankama, a svaki zaposleni i penzioner nešto iznad 2.100 evra, odnosno više od sedam prosečnih plata. U poređenju sa okolnim zemljama to je znatno manje, ali je i naš standard znatno niži - nije problem u Srbiji da li banke mogu da daju kredite, već što nema dovoljno klijenata koji mogu da vraćaju pozajmice.
KAKO SE ZADUŽUJEMO
BANKE u ovoj godini očekuju rast kreditne zaduženosti, ali prvi pokazatelji govore da ona uglavnom stagnira. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2003. do 2009. godine zajmovi su rasli 33 odsto godišnje - u privredi oko 17 odsto, a kod stanovništva 49 odsto.
Krediti privredi obuhvataju 62 odsto zajmova u devizama, dok kod pozajmica stanovništvu devizne čine čak 78 odsto.
HRVATSKA, ITALIJA, NEMAČKA
U Hrvatskoj, banke zaziru od aktiviranja hipoteka, jer prosečan proces prinudne naplate, prema podacima Svetske banke, traje 561 dan, a trošak pokretanja postupka je skoro 14 odsto vrednosti potraživanja.
U Italiji je još gora situacija. U ovoj zemlji prinudna naplata putem aktiviranja hipoteke traje 1.210 dana, uz 30 odsto troškova.
Period hipotekarne naplate u Nemačkoj traje 394 dana, uz trošak od 15 odsto.
U Srbiji ovaj postupak traje 635 dana, a trećina vrednosti potraživanja odlazi na troškove u sporu.
ŠTA KAŽU BANKARI
NAPLATA TEK NA KRAJU
DEO naših klijenata se našao u većim ili manjim problemima i mi pokušavamo da im pomognemo, ali, ako to ne pomogne, aktiviraju se naplate i hipoteke. Većinu nepokretnosti čiju prodaju banka oglašava predstavljaju obezbeđenje po kreditima preduzeća, ne stanovništva. Takođe, veliki deo tih nepokretnosti je ponuđen na prodaju još pre prošlogodišnje krize, ali kupce za njih još nismo našli.
KRIZA UČINILA SVOJE
KRIZA je učinila da manji broj klijenata, kako iz privrede,tako i stanovništva, kasni sa otplatom kredita. Banka insistira da je klijenti na vreme obaveste o svim teškoćama kako bi se našlo zajednički prihvatljivo rešenje za otplatu i ne bi morala da se aktiviraju sredstva obezbeđenja kao što su hipoteke.
POSLE MNOGIH OPOMENA
STROŽA naplata potraživanja pokreće se tek kada je banka na to primorana, odnosno kada se klijent ogluši na mnogobrojne opomene i pokušaje da se nađe adekvatno rešenje za otplatu. Banka je, naravno, svesna da uzroci kašnjenja mogu biti različiti.
