„Ako bi grad ispunio zahtev Evropske investicione banke u vezi sa zbrinjavanjem žitelja nehigijenskog naselja ispod ,Gazele’, poslao bi signal da svako može da dobije stan ako se bespravno naseli na neku lokaciju”, kaže Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike
Izgradnja socijalnih stanova u Beogradu za Rome raseljene iz nehigijenskog naselja pod „Gazelom” izazvala bi nezadovoljstvo ostalih građana koji nemaju rešeno stambeno pitanje, kaže za „Politiku” Rasim Ljajić, povodom naznaka da je povlačenje međunarodnog kredita za obnovu najprometnijeg mosta uslovljeno obezbeđivanjem stanova za bivše žitelje nehigijenskog naselja.
Nedavno potpisanim aneksom ugovora između JP „Putevi Srbije” i Evropske investicione banke (EIB) precizira se da grad Beograd do 31. decembra treba da saopšti gde će i do kada obezbediti „socijalni smeštaj” (stanove) za Rome, što je izazvalo burnu reakciju gradonačelnika Dragana Đilasa, koji je od vlade zatražio da poništi saglasnost na ovu klauzulu ugovora o kreditu.
– Grad je pomenutim zahtevom stavljen u veoma tešku poziciju jer ne raspolaže prostorom na kom bi raseljene porodice bile smeštene, a prihvatanjem tog zahteva poslao bi se signal da svako može da dobije stan ako se bespravno naseli na neku lokaciju. Smatram da gradonačelnikova reakcija neće otvoriti politički sukob na nivou republika – grad jer Đilas realno sagledava situaciju i ne želi da preuzme obaveze koje ne može da ispuni – ističe Ljajić.
Stambeni kontejneri dodeljeni Romima, dodaje ministar, za sada predstavljaju adekvatno rešenje uz koje treba dodati nameru vlasti da trajno reše problem stanovanja i integracije tih porodica. Zidanje novih stanova ujedno bi značilo i da su milion evra potrošenih za stambene kontejnere zapravo bespotrebno bačeni.
U Ministarstvu finansija, međutim, ističu da u ugovoru sa bankom ne piše da Romi treba da dobiju stanove, već da im se mora omogućiti i pomoći da konkurišu za socijalne stanove (koji se rentiraju, a ne kupuju). To su, kažu u ministarstvu, uslovi iz originalnog ugovora koji je dogovoren još 2007. godine, a nedavno potpisani aneks samo je pomerio rokove za ispunjenje obaveza kako bi „Putevi Srbije” mogli da povuku prvu tranšu od deset miliona evra za hitne radove na mostu.
– Po isteku ove kalendarske godine EIB od „Puteva Srbije” može da traži prevremeno vraćanje prve tranše, što ne znači da će to automatski i uraditi – kažu u Ministarstvu finansija koje u ime vlade garantuje ispunjenje finansijskih obaveza.
U Gradskoj upravi prethodnih dana niko nije želeo da komentariše zahtev EIB-a za dodeljivanje stanova porodicama raseljenim iz nehigijenskog naselja pod „Gazelom”. Grad je, istina, u februaru prošle godine obećavao da će 114 porodica ispod „Gazele” biti raseljeno u socijalne stanove koje će moći da koriste najmanje pet godina za šta je, kako je tada precizirano, izdvojeno pet miliona evra. Od te ideje se odustalo, a u avgustu 2009. bageri su porušili „karton siti”, a njegovi žitelji preseljeni su u stambene kontejnere.
