Imovina srpskih preduzeća koja godinama tavore u stečaju nije atraktivna za kupce. Nema garancije da će bilo šta biti prodato po procenjenoj vrednosti
Od početka ove godine u stečaj je otišlo 199 preduzeća, od kojih će pet biti ugašeno kroz automatski stečaj zbog dugogodišnje blokade računa. Likvidaciona vrednost imovine ovih preduzeća je 2,29 milijardi dinara, što je oko 20,5 miliona evra. Ipak, prodaja imovine iz stečaja ne ide baš glatko.
Trenutno se u Srbiji vodi 2.388 stečajnih postupaka. Ukupna likvidaciona vrednost za 1.947 predmeta iznosi 242,46 milijardi dinara, među kojima ima i 276 predmeta sa ukupnom likvidacionom vrednošću od nula dinara. Za ostala preduzeća još nije dostavljen izveštaj o stanju.
Inače, po zakonu, kada stečajni sudija donese zaključak o unovčenju celokupne ili dela imovine, za prodaju postaje zadužen stečajni upravnik. Imovina može da se proda javnim nadmetanjem i prikupljanjem ponuda, ili neposrednom pogodbom. Neposrednoj pogodbi stečajni upravnik može da pribegne samo u slučaju ako to odobri odbor poverilaca.
Cena je, pak, posebna priča. Stečajni upravnik prilikom popisa imovine vrši i procenu njene likvidacione vrednosti. Ta vrednost predstavlja novčani iznos koji bi se ostvario prodajom imovine na tržištu u nekom razumnom roku. Za posao procene vrednosti upravnici često angažuju stručne procenitelje. Sve to, opet, ne znači da će imovina zaista i biti prodata po toj ceni.
Ako zainteresovani kupci ponude više od polovine od traženog iznosa, vlasnik će automatski postati onaj ko je ponudio najviše. Dakle, kada je "u igri" samo jedan kupac, on imovinu iz stečaja može da pazari za samo jedan dinar više od polovine cene koju traži prodavac.
Često se dešava da se, za kupovinu ovakve imovine, nudi i manje od 50 odsto početne cene. Tada konačnu odluku donosi odbor poverilaca, koji se dogovaraju da li im se isplati da prihvate i trećinu, četvrtinu od zahtevane cene. Ovome kupci često pribegavaju u slučaju kada se neka imovina, bezuspešno, na prodaju nudila više puta. Investitori tako računaju da će poverioci značajnije da spuste cenu iz straha da ne bi ostali "kratkih rukava".
NEKADA I SKUPO
Bilo je i primera da poverioci ne pristaju na značajnije smanjenje prodajne cene imovine neke firme u stečaju. Uveliko je poznat primer poslovne zgrade "Rada" u centru Beograda, za koju niko nije bio spreman da plati 10,5 miliona evra, koliko je procenjeno. Jedan poznati sportista nudio je tri miliona evra, javljao se i jedan investicioni fond tvrdeći da je ponudio više od četiri miliona, iako njegovu ponudu Agencija za privatizaciju, kao prodavac, nije uvažila. Ali, odbor poverilaca nije bio spreman da je proda za trećinu cene.
