Premijer Srbije najavio je veći nivo subvencija za stambene kredite kako bi podstakao tražnju, koju će smatra, umanjiti mere Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije je naime podigla nivo obaveznog učešće za stambene kredite sa 10 na 20 odsto.
Guverner Dejan Šoškić smatra da će veće učešće samo pomoći da se smanji rizik u bankarskom sistemu i doprineti da građani ne uzimaju kredite koje posle neće moći da vrate, zbog čega bi mogli da se nađu u situaciji da im banka pleni kupljeni stan.
Premijer tvrdi da će zbog većeg učešća mnogi biti primorani da odustanu od kupovine stana, čime će građevinska industrija biti ugrožena.
Kako stvari sada stoje, ni jedna strana ne planira da se povuče, a Cvetković je najavio da će kroz dva ili tri meseca analizirati da li je došlo do pada kreditne tražnje zbog oštrijih uslova zaduživanja koje zahteva NBS. On je obećao i da će u slučaju da se pokaže da građani sada ređe uzimaju stambene kredite, održati nove razgovore sa Šoškićem, kako bi se situacija popravila. Premijer i guverner su i pre stupanja novih mera na snagu 31. juna imali sastanak sa ciljem da se Šoškić ubedi da odustane od njihove primene, ali taj razgovor nije dao nikakve rezultate.
U građevinskim krugovima procenjuju da bi zbog novih mera interesovanje građana za kupovinu stanova moglo da padne i do 20 odsto, mada još nema dovoljno podataka koji bi ukazali na jasan trend, s obzirom da pravila o višem učešću važe tek dve nedelje.
"Odluku Narodne banke vidimo kao nešto što može vrlo destruktivno da utiče ne tržište, prevashodno kroz smanjenje tražnje. S druge strane, odluku Vlade da ne dozvoli da se nova pravila o visini učešća reflektuju na interesovanje građana koji žele da reše svoje stambeno pitanje, shvatamo kao domaćinski čin, koji će pomoći da ne dođe do potpunog pada na tržištu nekretnina"; kaže Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina.
Prema njegovim rečima, zbog povećanja obaveznog učešća, očekuje se veliki skok u tražnji za subvencionisanim stambenim kreditima kod kojih je učešće ostalo na 10 odsto, ali istovremeno, preti opasnost od velikog pada u broju zahteva za komercijalnim kreditima, zbog čega Sekulić očekuje da će banke uskoro početi da se prilagođavaju novim okolnostima i da menjaju uslove pod kojima odobravaju kredite koji se u celosti finansiraju sredstvima banke.
"Istina je da su kamate na komercijalne kredite više nego na subvencionisane, ali su i uslovi odobravanja jednostavniji. Verujem da će banke pokušati da u tržišnoj utakmici kamate smanje do samih granica izdržljivosti, s obzirom da su do sada pokazale konstruktivan stav i pokušavaju da pronađu rešenja koja bi građanima omogućila da dobiju kredit i kupe stan i uz nove uslove zaduživanja - dodaje Sekulić.
Ovaj stručnjak napominje da je odluka stupila tek 1. jula na snagu te da dve nedelje koliko je od tada prošlo nije dovoljno da bi se izvlačili definitivni zaključci o tržišnim kretanjima, ali da se odmah pokazalo da „nema intenziteta tražnje za klasičnim, već isključivo za subvencionisanim kreditima“.
|
Negativno mišljenje o novonastaloj situaciji ima i Katarina Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine Alka, koja smatra da strožiji uslovi odobravanja zajmova neće pogoditi uobičajene kreditne kupce, već samo one koji su nameravali da se usele u neki od socijalnih stanova, koje gradi država.
"I do sada je većina onih koji su stanove nabavljali na kredit imala dovoljno novca u gotovini da plati učešće od 20 odsto. Ali, ova mera će pogoditi kupce državnih stanova, za koje je učešće bilo od pet do 10 odsto, jer su te nekretnine kupovali ljudi kojima je to bio jedini način da dođu do krova nad glavom", smatra Lazarevićeva.
Prema njenim rečima, iako 1.300 evra po kvadratu, koliko država uglavnom traži za svoje stanove „i nije toliko povoljno“, činjenica je da je za tim nekretninama bilo interesovanja, zbog čega će sada „država ostati uskraćena za određeni broj kupaca“.
Lazarevićeva ističe da trenutno u Srbiji ima jako malo onih koji kuće i stanove kupuju kreditima, jer većina kupaca raspolaže kešom. Pre pojave globalne ekonomske krize, 90 odsto transakcija je bilo finansirano zajmovima, ali su po nastupanju krize i pogoršanju situacije u zemlji, građani postali daleko oprezniji prilikom zaduživanja, tako da je sada, kako kaže, odnos kreditnih i keš kupaca potpuno obrnut, sa 90 odsto onih koji upotrebljavaju gotovinu.
"Upotreba kredita u pretkriznom periodu pogurala je cene nekretnina nagore, dok su cene sada u značajnom padu, uprkos tome što kupaca i dalje ima. Kod velikih stanova, cena u startu pada za 10 do 15 odsto, čim se pojavi zainteresovani kupac", tvrdi Lazarevićeva, koja smatra da padu doprinose i najave brojnih ekonomista koji prognoziraju dalje sniženje cena nekretnina u narednom periodu.
