U lokalnim samoupravama kažu da su šalteri spremni za primenu novog Zakona o planiranju i izgradnji. Počela je i obuka zaposlenih. Stare procedure mogu da budu problem u primeni novog zakona, upozorava struka.
Godinama se u Srbiji svi žale na probleme pri izdavanju građevinske dozvole. Spora administracija, nerešeni imovinski odnosi, nepostojanje detaljnih planova regulacije, nesređen katastar – samo su neki problemi s kojima se suočavaju građani, investitori, urbanisti i arhitekte. Prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji, tvrde nadležni, dozvole će se dobijati za 28 dana i neće više biti nelegalnih kvadrata.
Kada je pre dve godine investitor počeo da zida objekat od 2.000 kvadrata u Strumičkoj ulici u prestonici, nije mogao ni da pretpostavi šta ga čeka. Uprkos tome što je dobio sve dozvole i saglasnosti.
- U trenutku kada je trebalo da se priključimo na kanalizaciju, ispostavilo se da smo dobili uslove od „Vodovoda i kanalizacije“ da se na tri metra dubine nalazi cev kanalizaciona FI-300, ali trenutno nje nema. Novodoneti zakon moraće da reši i ovakve situacije – ukazuje arhitekta Branka Bošnjak.
U lokalnim samoupravama kažu da su šalteri spremni za primenu novog Zakona o planiranju i izgradnji. Počela je i obuka zaposlenih. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da je „Sekretarijat za urbanizam“ „apsolutno spreman“ za primenu novog zakona.
- Mi smo formirali radnu grupu koja se bavi detaljima tog zakona i načinima njegove implementacije – rekao je Mali.
Zoran Despić iz užičke Uprave za urbanizam kaže da bi trebalo da se zaposle novi radnici koji će raditi na tim poslovima.
- U toku ove godine izdali smo 14 dozvola za izgradnju. Bilo je manje zahteva zbog nedostatka planskih dokumenata – kaže Despić.
Upravo ti planovi detaljne regulacije su, podsećaju stručnjaci, i do sada bili prepreka za brže izdavanje građevinskih dozvola. Branka Bošnjak objašnjava da novi zakon uvodi institut koji se zove separat.
- Separat je dokument koji menja planski dokument i on je zaista vrlo važan jer pomaže u skraćenju procedure donošenja urbanističkih uslova – ističe Branka Bošnjak.
Kaže i da ne bi bilo dobro ako postane praksa da separati menjaju planove.
- Mi i dalje moramo da istrajemo na tome da se kompletno gradovi pokriju planovima detaljne regulacije – rekla je Branka Bošnjak.
Urbanista Tihomir Obradović smatra da je predlog objedinjene procedure na jednom šalteru je dosta dobar.
- Put do njega je malo neizvestan. Zašto? Pa prosto zato što javna preduzeća, evo, na primer, utiču svojim papirima odnosno davanjem određenih uslova na saglasnosti i slično na brzinu izdavanja dozvola – kaže Obradović.
Stare procedure mogu da budu problem u primeni novog zakona, upozorava struka.
- Idejni projekat je izbačen, nema glavnog projekta, sada je projekat za izvođenje. To opet ne mora da znači da je veoma loše. Međutim, ne može inženjer sada odmah da sedne pa da proučava te zakone – objašnjava profesor Dragoslav Šumarac sa Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Negde, kaže, taj prelazni period mora da se predvidi za sledeću godinu. Primera radi, u Francuskoj investitor predaje dokumentaciju, takođe u opštini, i na odgovor čeka od dva do tri meseca. U Nemačkoj se čeka od 30 do 45 dana, u zavisnosti od pokrajine i vrste gradnje. Građevinska dozvola se izdaje na period od jedne do četiri godine i, ukoliko objekat u tom roku ne bude izgrađen, mora da se traži nova dozvola, koja se ponovo plaća.
