Posle odustajanja od novog nameta za vlasnike nekretnina, stručnjaci tvrde da mere treba ozbiljno pripremati. Od sistemskih rešenja ne treba lako odustajati, smatraju ekonomisti
Novi porez trebalo je budžetu da donese dodatnih pet do šest milijardi dinara. Toliko bi se novca slilo kada bi stizao porez od makar polovine "praznih" kuća i stanova u Srbiji.
Posle naprasne odluke Ministarstva finansija i privrede novog, nameta za vlasnike više nekretnina vrednijih od 50.000 evra, u kojima ne žive, neće biti, ekonomisti upozoravaju da od sistemskih rešenja ne treba tako lako odustajati.
Reč je o porezu na pripisani prihod od imovine koji je trebalo da se uvede izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Ministarstvo je, međutim, od njega odustalo uz objašnjenje da bi pogodilo i građane koji nisu tako imućni.
- Takav potez deluje neozbiljno, ali je to, ipak, odraz političke volje, a ne samo Ministarstva finansija - smatra ekonomista Ivan Nikolić. - Najpre je trebalo obezbediti podršku unutar Vlade, pa tek onda predložiti novo rešenje. Nije dobro tako lako odustati, naročito kada je reč o sistemskim rešenjima. Ona bi trebalo da budu najozbiljnije razmatrana. Ne znam uopšte da li bi novi porez bio dobro rešenje ili ne, ali je redosled poteza trebalo da bude drugačiji.
Da se od novog nameta odustalo zbog različitih mišljenja u vladajućoj koaliciji, veruje i poreski konsultant Saša Radulović.
- Najveći koalicioni partner je rekao ne - kaže Radulović. - Kada se posmatraju ostale izmene poreskih zakona, dobro je što je delom poništena fiskalna decentralizacija koja je napravila ozbiljnu "rupu" u budžetu. Kada je opštinama dato 80 odsto od poreza na zarade, porasla je javna potrošnja na lokalu i to se sada malo neutrališe. Ovim izmenama će se lokalu uzeti oko 14 milijardi dinara. Povećanje neoporezivog dela će poslodavcima doneti efekat od 56 dinara po radnom mestu mesečno. Ne verujem da će to povećati zaposlenost.
ZA I PROTIV
- Uvođenje novog poreza bilo bi ispravno iz ugla pravednosti, jer svi koji ostvaruju neki prihod plaćaju porez, osim onih koji naplaćuju rentu - smatra Saša Ranđelović, sa Ekonomskom fakulteta u Beogradu.
- Drugi je problem što je on predviđao da se plaća po pojedinačnim nekretninama. Znači ne bi ga plaćao neko ko ima četiri kuće od 10.000 evra, ali bi neko ko ima drugi stan od 100.000 evra. U tom smislu možda ne bi bio potpuno pravičan.
