Najbolje je potražiti profesionalnu pomoć procenitelja ili agencije za promet nepokretnosti. Neke agencije nude ovu uslugu po ceni od 50 evra za procenu stana do 50 kvadrata, plus jedan i po evro za svaki naredni kvadratni metar.
Prvi korak na putu kupoprodaje za one koji reše da prodaju ili kupe stan, a nisu baš sigurni kako da formiraju cenu jeste procena vrednosti nekretnine. Utvrđivanje stvarne cene potrebno je i kod deobe imovine prilikom brakorazvodnih parnica, ili podizanja stambenog kredita kod banaka, kao i slučaju kada više suvlasnika jednog stana žele da ga prodaju, a potrebna im je realna cena. U svim tim slučajevima najbolje je potražiti profesionalnu pomoć procenitelja, ili agencije za promet nekretnina. Neke agencije nude ovu uslugu već po ceni od 50 evra za procenu stana do 50 kvadrata, plus jedan i po evro za svaki naredni kvadrati metar, kako piše Politika.
Na listi glavnih parametara prilikom formiranja cene su lokacija (blizina centra, trgovačkih radnji, marketa, škola, vrtića, dobar gradski prevoz, zelenilo...), starost zgrade (i u starijim objektima se mogu naći odlično održavani, okrečeni stanovi, ali i veoma zapušteni), spratnost (veća drastično obara cenu), visina plafona (ako su u pitanju takozvani salonci da li je visina plafona 3,05 ili 3,45 metara). Na visinu cene utiče i to da li je u pitanju novogradnja ili ne, osunčanost nekretnine, orijentacija stana u odnosu na druge objekte u blizini, a posebno kakvo je grejanje u stanu. Ako stan nema centralno grejanje, ili na gas, važno je i da li zgrada u kojoj je stan ima mogućnosti da se u kratkom roku obezbedi priključak ili ne. Važno je i to da li zgrada ima lift, ako je reč o visokoj spratnosti, kamere na ulazu...
Oštra moć zapažanja procenitelja od presudne je važnosti. Jedan od prvih koraka je provera kvalitet poda, odnosno, da li su ugrađene pločice, parket, brodski pod, laminat ili beton. Veliku razliku u ceni između sličnih stanova može da napravi visoko prizemlje sa visinom od dva metra, od onog gde je visina samo metar.
Na osnovu svega što su zapazili posle pažljivog ispitivanja svakog detalja stana, procenitelji su dužni da u dokument koji se zove „Procena nepokretnosti“ upišu vrednost kvadratnog metra nekretnine i procenu ukupne vrednosti stana, iskazanu u evrima i dinarima, a upisuje se srednji kurs evra na dan pisanja procene.
Kupcu nepokretnosti će tako napisan dokument za stan koji se daje pod hipoteku biti jedan od glavnih uslova za dobijanje stambenog kredita. U novije vreme, kada se i naši građani sve češće odlučuju za stambene kredite, neke banke od procenitelja zahtevaju da prilože i fotografije unutrašnjosti stana, a ako je u pitanju kuća čak i foto-zapis spoljašnjeg izgleda. Nekada i same banke upućuju baš na procenitelje sa kojima imaju sporazum o saradnji i u njih, očigledno, veće poverenje. Za tačnost podataka procenitelji garantuju svojim potpisom, pečatom i licencom (rešenjem da mogu da obavljaju ovaj posao).
Međutim, u nekim agencijama za promet nekretnina saznajemo da u praksi ima dosta nepoverenja u rad procenitelja. Njihovo iskustvo pokazuje da se procene stanova često rade po želji prodavaca, a da ta nekretnina, realno, vredi mnogo manje. Agenti nekretnina primećuju da prodavci stanova, gotovo po pravilu, radije angažuju procenitelja koji im kaže da njihova nepokretnost vredi više od realne cene, nego onog ko im kaže nižu cenu. Ali, ti koji tako određuju vrednost svog stana najčešće su u zabludi da će na kraju od kupca i stvarno dobiti traženu cenu. Obično se dogodi da precenjena nekretnina ne nađe kupca, pa se na kraju cena obara, odnosno opet se dođe na realnu cenu, ali se u svemu tome izgubi silno vreme.
