U želji da što jeftinije prođu Beograđani se najčešće odlučuju na kupovinu stanova u izgradnji. Međutim, niska cena kvadrata često može da bude i zamka. Gradnja se obično oduži, a kad se vlasnici stanova konačno usele, uglavnom ne dobiju ono što su platili. Useljavaju se u stanove bez prozora, liftova, telefona, grejanja... Tada je jedini način da naplate štetu od investitora - sud.
Stanari petospratnice u Zdravka Čelara 12 najverovatnije će baš na sudu pokušati da reše spor sa preduzećem „Anex”, koje im ni 15 godina od useljenja nije obezbedilo struju, grejanje, lift... Iako su više puta pokušavali da se dogovore sa Draganom Miličićem, direktorom ovog preduzeća, sve je ostalo na obećanjima, kako piše Blic.
- Rekao nam je da će ispuniti ono što tražimo od njega i da se strpimo. Dali smo mu rok do 31. maja. Ako ni do tada ne uradi ništa, jedino što nam ostaje je tužba - kaže stanarka ove zgrade.
Njoj i njenim komšijama je jedini dokaz da žive na ovoj adresi uplatnica „Info stana”, koji im stiže sa dve stavke. Investitor im dostavlja građevinsku struju, a račun im određuje paušalno.
Grad ne može da kazni investitore
Ovaj slučaj, na žalost, nije retka pojava. I velika građevinska preduzeća, poput „Rada”, često nisu ispunjavala obaveze prema svojim klijentima. Tako na Novom Beogradu postoji gomila stanova bez upotrebne dozvole. Njihovi vlasnici su se u njih useljavali još dok nisu imali ni prozore, pa su bili prinuđeni da ih sami nabavljaju. Neretko je, takođe, da u neke šestospratnice u blokovima, nikad nije ugrađen lift. Problemi nastaju kad stan treba uknjižiti.
- Da bi neka zgrada dobila upotrebnu dozvolu, mora da prođe tehničku kontrolu. U ovakvim slučajevima, to je nemoguće. Problem je što upotrebnu dozvolu može dobiti samo onaj ko je dobio i građevinsku - kaže Dragana Pešić, načelnica Gradske građevinske inspekcije.
Inspektori, po Zakonu, nemaju mogućnost da kazne i nateraju investitora da ispuni ugovorene obaveze prema kupcima. U građevinskoj dozvoli se samo navodi početak radova, a njihov završetak nije vremenski ograničen.
- Posledice mogu da snose i sami vlasnici nedovršenih stanova, ako ih koriste bez upotrebne dozvole. U takvim slučajevima, inspektori im ostavljaju rok od 30 do 90 dana da je pribave. U suprotnom, mogu da ih isele, mada je kod nas to u praksi gotovo nemoguće - priča načelnica Pešić.
Ni druge gradske institucije nemaju načina da izađu na kraj sa nesavesnim investitorima. Oni uvek mogu dobiti građevinsku dozvolu i odobrenje za gradnju na drugoj lokaciji, ukoliko su ispoštovali Zakon o planiranju i izgradnji, bez obzira na njihovu „prošlost”. Vrlo često su to velike građevinske firme, koje na nekom drugom delu grada zidaju tržne centre ili poslovne objekte.
Na sudu i po nekoliko godina
- Grad nema zakonske mehanizme da stavi nesavesnog investitora na „crnu listu” i zabrani mu dalju gradnju, samo zato što je prevario nekog na drugoj lokaciji. Kupovina stanova u izgradnji jeste rizik i toga vlasnici stanova moraju da budu svesni - kaže Nenad Komatina, sekretar za urbanizam.
Ipak, postoji način da oštećeni kupci „isteraju” pravdu, a to je sud.
Proces najčešće traje nekoliko godina, što je i jedan od razloga zašto se na njega retko ko odlučuje. Statistika kaže da na 100 oštećenih kupaca, jedan tuži investitora. Jedan od razloga je i nedostatak novca za pokretanje spora i loša organizacija.
- Najbolji način da se stvari isteraju „na čistac” jeste sud. Oštećeni stanari zgrade treba grupno da tuže investitora, jer parnica tako može lakše da se dobije. Na ovaj način, štetu mogu kompletno da naplate - tvrdi Tanja Davidović, advokat.
Ona dodaje da je najbolje da se podnese tužba za naknadu štete, a koliko je investitor dužan svojim klijentima procenjuje veštak.
- Kad se podnese ovakva tužba, može se podići i krivična prijava, kojom bi mogao da se zabrani i dalji rad nesavesnom investitoru. Na žalost, to je ko d nas retkost - kaže Davidović.
Kupovina stana samo uz advokata
Stanovi u izgradnji jesu jeftiniji, ali se bez dobrog advokata ne treba upuštati u njihovu kupovinu. Investitor ugovorom mora da se obaveže do kad će završiti objekat, ali i šta će se desiti ukoliko zgradu ne izgradi u dogovorenom roku. Najčešće je to nadokanda štete u „penalima” - objašnjava advokat Tanja Davidović.
