Uz donošenje novog zakona o građevini, država je najavila i široku akciju legalizacije bespravno izgrađenih objekata u Srbiji. Vlasnicima ovakvih nekretnina ostavljeno je 60 dana od momenta kada dobiju obaveštenje iz opštine da uplate novac za legalizaciju, a pošto se uglavnom radi o stotinama hiljada dinara, novi kredit će biti jedini izlaz za mnoge građane koji se uskoro budu našli u takvoj situaciji.
Pojedine banke su već uvidele novu priliku za zaradu, pa se tako u poslednjim danima mogu videti plakati sa ponudama za kredite za legalizaciju, uglavnom plasirani blizu naselja poznatih po velikom broju bespravno izgrađenih objekata. Međutim, iako je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja najavilo da u dogovoru sa bankama pokušava da obezbedi povoljne kredite za legalizaciju, aktuelne ponude ne odstupaju mnogo od običnih potrošačkih zajmova.
U Prokredit banci, koja je prva izašla sa ovakvim proizvodom, kredite za legalizaciju nude pod identičnim uslovima koji važe za sve ostale vrste njihovih potrošačkih kredita, što znači uz fiksnu efektivnu kamatnu stopu od 22,02 odsto godišnje, ako je kredit indeksiran u evrima, odnosno 28,52 za dinarski zajam. Rok otplate u ovoj banci može biti do 10 godina, s tim što se dinarski krediti odobravaju uz otplatu do 60 meseci. Interesovanje je, kako kažu, veoma veliko, a prvi zahtevi se očekuju kada građanima budu stigla obaveštenja o odobrenoj legalizaciji u kojima će biti preciziran iznos koji treba da se plati u roku od 60 dana. Prvi korak je već učinjen u tom smeru, objavljivanjem Pravilnika o legalizaciji u jučerašnjem Službenom glasniku, tako da lokalne samouprave mogu da počnu sa rešavanjem postupaka za legalizaciju.
„Ovi krediti se odobravaju i građanima i pravnim licima. Pozajmice građanima se tretiraju kao potrošački krediti, a privredi kao namenski biznis krediti. Banka isplaćuje sredstva na račun klijenta, uz obavezno potpisivanje naloga za prenos, čime se ovaj iznos prebacuje na račun nadležne državne institucije. Ovaj uslov je neophodan kao dokaz o nameni kredita i ceni legalizacije objekta”, objašnjavaju u Prokredit banci.
Međutim, iako ovakvi krediti nude spasonosno rešenje za neizbežnu legalizaciju, ono ne dolazi jeftino. Tako, primera radi, ako je za legalizaciju potrebno uzeti kredit od 100.000 dinara (bez učešća), uz rok otplate od godinu dana, rata će biti 9.472 dinara, što znači kamatu od 13.664 dinara godišnje. Ako se pak isti iznos otplaćuje dve godine, ukupna kamata će dostići 27.300 dinara.
Sličan proizvod najavila je i Folksbanka. Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom, naglašava da se kamatna stopa kreće od 0,9 odsto mesečno za kredite u evrima i od 1,3 za dinarske zajmove. „Kredit se isplaćuje na osnovu obaveštenja koje klijent dobija od lokalne samouprave. U slučaju pozajmice u domaćoj valuti od 100.000 dinara sa fiksnom kamatnom stopom od 1,3 odsto mesečno i rokom otplate od 60 meseci, klijent će plaćati mesečnu ratu od 2.400 dinara”, objašnjava Grujić. To znači da bi, uz 60 rata od po 2.400 dinara i bez učešća, ukupno isplaćeni iznos bio 144.000 dinara, odnosno da bi kamata dostigla 44.000 dinara.
Kredite za legalizaciju moguće je uzeti i u Hipo banci, u kojoj, kako kažu, efektivna kamatna stopa ide od 18,22 odsto do 29,81 odsto, u zavisnosti od učešća, depozita i valute u kojoj se uzima kredit. Ostale banke još nisu uvrstile ovakve pozajmice u svoju ponudu, ali u Rajfajzenu kažu da planiraju da ponude te kredite, dok EFG Eurobanka razmatra tu mogućnost. U međuvremenu, kako poručuju bankari, građani mogu da uzmu gotovinski ili običan potrošački kredit. Tako u Unikredit banci ističu da je u slučaju da se klijent opredeli da legalizuje objekat uz pomoć potrošačkog kredita potrebno da prilikom podnošenja zahteva za kredit donese i rešenje o legalizaciji. U ovoj banci, potrošački krediti se odobravaju u maksimalnom iznosu do 800.000 dinara, odnosno do 10.000 evra na period otplate do šest godina.
Pravilnik
Pravilnikom o legalizaciji, koji je juče objavljen, a stupa na snagu za sedam dana, predviđeno je da građevinske dozvole mogu da dobiju samo objekti koji su do stupanja na snagu novog zakona o građevini bili pod krovom i sa ugrađenom spoljnom stolarijom, instalacijama i izvedenim završnim radovima. Manje završene objekte neće biti moguće legalizovati. Vlasnici porodičnih kuća površine do 100 kvadratnih metara mogu da računaju na popust od 60 odsto na predviđenu cenu legalizacije, koju utvrđuje lokalna samouprava, pod uslovom da objekat legalizuju do kraja naredne godine. Međutim, taj popust ne važi ako se kuća ili stan koristi za druge svrhe, a ne za stanovanje.
