Dobra vest je da vrednost kvadrata nije porasla
Ohrabreni subvencionisanim kreditima u potrazi za krovom nad glavom, kupci se suočavaju sa novom preprekom oskudnom ponudom posebno manjih stanova do 50 kvadrata. Preciznih podataka o broju raspoloživih stanova u novogradnji nema. Upućeni tvrde da tržište, koje se posle više od pola godine konačno probudilo, ne nudi više od 2.000 stambenih jedinica, od čega polovinu čine one sa manjom kvadraturom. Mala ponuda, smatra Nebojša Nešovanović iz međunarodne konsultantske kuće „King Sturdž“, posledica je mnogo veće potražnje.
Manji stanovi su uvek bili najtraženiji. Najviše se grade, čine čak i do 80 odsto stambenog fonda, ali se i najbrže prodaju. Beogradu nedostaje oko 30.000 stanova, što ne znači da je toliko ljudi u mogućnosti da obezbedi krov nad glavom. Ali ako i 30 odsto njih može da to sebi priušti, dolazimo do računice da četiri kupca idu na jedan stan objašnjava Nešovanović.
Mnogi smatraju da je tražnja porasla usled povoljnijih uslova kreditiranja, ali i da je veštačka jer se potencijalni kupci mnogo više raspituju, obilaze, prave kalkulacije pre nego što zaista pazare. Povoljniji kvadrati dostupni su na Karaburmi, u Mirijevu, Malom i Velikom Mokrom Lugu, Žarkovu, Borči, Krnjači, a njihova cena gotovo da nije ispod 1.000 evra.
Prosečan kredit između 60.000 i 80.000 evra može rešiti stambeno pitanje kupcima koji odaberu krov nad glavom u tim naseljima, ali je pitanje da li i onima koji žele da se nastane recimo u krugu „dvojke“, na Vračaru, Novom Beogradu, pa čak i delovima Zvezdare, Palilule, Voždovca... Jer najniža cena kvadrata u novogradnji na tim lokacijama, ističu poznavaoci prilika u „industriji nekretnina“, nije ispod 1.700 evra.
Ponuda je nikakva i teško je pronaći stan od 50.000 do 100.000 evra, a da ima sve neophodne papire. Oni započeti do oktobra 2008. godine prodati su, a ove godine upola manje se zida. Jedan od razloga je i prošlogodišnji vakuum u Sekretarijatu za urbanizam koji izdaje dozvole smatra Nedeljko Malinović, vlasnik i direktor agencije „Legat“.
Manjih stanova koji su izgrađeni 80 odsto, što je jedan od uslova da bi banka odobrila kredit, gotovo da nema na atraktivnim lokacijama poput Vračara, Novog Beograda i Dedinja. To je posledica i činjenice, kažu upućeni, da se oni prodaju i pre nego što investitori stave zgradu pod krov.
Dobra vest je, kaže Nešovanović, da cene starih ali i novih stanova nisu porasle, a predviđa se da se to neće desiti bar za šest meseci. Pojeftinili su stari stanovi veće kvadrature, ne tako kvalitetno zidani i na lokacijama čija je cena nerealno skočila prošle godine.
Najveći pad vrednosti i do 30 odsto osetili su kvadrati u novobeogradskim blokovima 61 do 64, 45 i 70. Dostizali su i 2.000 evra, a sada se jedva prodaju za 1.500. I u Mirijevu cene su se „istopile“ sa 1.450 na 1.000 evra tvrdi Nešovanović.
