Beograd - Banke širom sveta odavno su počele da sa penzionerima sklapaju ugovore o doživotnoj isplati određene sume novca, ako se penzioneri obavežu da će, posle smrti, banci ostaviti stan. Ovakav ugovor poznat je kao "obrnuta hipoteka" (reverse mortage).
Ipak, takav kredit, još je nepoznat u Srbiji. Možda zato što naši građani pre biraju da nekretnine ostave deci, čak i po cenu da žive mnogo skromnije. Nisu retki slučajevi ni da se stariji građani odluče da za određenu sumu novca, ili najčešće "doživotno izdržavanje", stan prepišu nekom strancu, pogotovu ako nemaju naslednike.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže da doživotno izdržavanje predstavlja interesantnu investicionu mogućnost za mnoge učesnike na finansijskom tržištu, kao sto su banke ili osiguravajuća društva.
"Mnogi građani najradije (konzervativno) štede u nekretninama, tako da je adekvatnom regulacijom obrnutih hipoteka štednju u nekretninama potencijalno moguće transformisati u legitiman oblik dobrovoljne penzijske štednje", objašnjava Altiparmakov. Dejan Vučinić, direktor Direkcije za fizička lica Societe Generale banke, kaže da je iskustvo razvijenih zemalja pokazalo da su, osim penzionera, korisnici obrnute hipoteke takođe i korisnici socijalne pomoći, stariji poljoprivrednici, kao i stariji bez redovnih primanja.
"U većini zemalja ovi zajmovi se ne odobravaju mlađima od 62 godine. Taj tip kreditiranja osmišljen je da bi se, s jedne strane, rešili problemi socijalne ugroženosti starije populacije, a s druge strane da bi se povećali prihodi za tekuću potrošnju starijih građana. I zaista, takvi zajmovi nalaze sve širu primenu u Severnoj Americi i zemljama EU", rekao je on. On objašnjava da je suština u kreditiranju građana koji nemaju gotov novac, ali poseduju vredne nekretnine.
"Važno je reći i da korisnici kredita ne gube ranije stečena prava, kao što su penzije ili socijalna primanja", kaže Vučinić.
