Kvadrat stana kod „Beogradske arene” prošle godine nije mogao da se kupi ni za 3.000 evra, dok posle samo devet meseci, zbog uticaja svetske ekonomske krize, može da se nađe i za 2.000 evra. Do velikog pada cena došlo je i u drugim delovima Beograda, kao i u Novom Sadu gde su one niže i za 30 odsto. Stručnjaci tvrde da je ovo dobar trenutak za kupovinu nekretnina, pogotovo zbog nedavno najavljenih subvencionisanih kredita, piše Blic.
Ni strmoglavi pad cena poslednjih meseci nije probudio zamrlo tržište nekretnina u Srbiji. Građani se zbog finansijske neizvesnosti, kao i najavljenih otpuštanja još ne odlučuju na tako veliki korak kao što je kupovina stana. Ipak, subvencionisani krediti za novogradnju, kao i najavljena realizacija projekta masovne stanogradnje, mogli bi da promene trenutno stanje, pa bi osim veće potražnje moglo da dođe i do blagog pada cena starih stanova.
- Ne očekujem da će zbog subvencionisanih kredita doći do porasta cena u novogradnji. Koliko znam, Ministarstvo ekonomije je sa dvadesetak firmi dogovorilo da ne podižu cene. Koliko će tražnja za stanovima da poraste zavisiće i od broja banaka koje budu uključene u program subvencionisanih kredita. Ako ovaj program zaista bude uspešan, može se očekivati dodatni pad cena starih stanova, za koje će interesovanje biti daleko manje - kaže Maja Šahbez iz konsultantske kuće za nekretnine „Kolijers”.
Beogradsko tržište nekretnina, kao najveće i najskuplje u regionu doživelo je i najradikalnije promene. Tako su cene u centru gotovo identične onima koje su pre krize bile u drugim delovima grada. Na primer, kvadrat u Ulici kralja Milana sada košta oko 2.500 evra, dok je pre samo godinu dana bio za hiljadu evra skuplji. U blokovima su cene pale za oko 500 evra.
- Tamo gde je kvadrat bio oko 2.000 evra, sada je 1.500. Stan koji je koštao oko 100.000 evra, danas može da se kupi i za 80.000. Ovde ne govorimo o cenama koje su plasirane u oglasima, jer one nisu realne i po njima se stanovi ne prodaju - kaže Nedeljko Malinović, vlasnik Agencije za nekretnine „Legat”.
Najskuplji kvadrat i dalje je na Vračaru, Dedinju i Senjaku, gde su cene kreću između 2.000 i 3.500 evra. Najjeftiniji je u prigradskoj opštini Barajevo i košta oko 500 evra, a nešto skuplje je u Borči, na Petlovom brdu i Rakovici, gde je kvadrat između 800 i 1.200 evra.
I u Novom Sadu je pod uticajem krize došlo do značajnih pomeranja na tržištu nekretnina. Kvadrat je ovde nekad koštao između 1.100 evra na periferiji do 1.600 u centralnim delovima grada. U međuvremenu su cene pale za čak 30 odsto, pa se sada kreću između 700 i 1.200 evra.
- Ne verujem da će doći do rasta cena, pogotovo što mnogi neće moći da konkurišu za subvencionisane kredite. Očekujem da će čak doći do pada cena, jer Novi Sad na prodaju ima najviše starih stanova, a njih trenutno nema ko da kupi. S druge strane, malo ko će se upustiti u rizik sa novim stanovima, jer su često lošijeg kvaliteta i neizvesno je da li će i kada biti završeni. Zbog toga ovde nema euforije, a ne verujem da će je u skorije vreme i biti - tvrdi Dragan Rabetić, direktor prodaje u novosadskoj agenciji za nekretnine „Solis”.
U Nišu i Kragujevcu od početka krize nije zabeležen veći pad cena. Tako kvadrat u centru Niša košta između 800 i 1.200 evra, dok je na periferiji od 700 do 1.000 evra. Slično je i u Kragujevcu. Najavljeni krediti, tvrde stručnjaci, u ovim gradovima ništa neće promeniti, jer su ovde cene prilično stabilne, a malo je onih građana koji će moći da konkurišu u programu Ministarstva ekonomije.
U odnosu na isti period prošle godine tražnja za poslovnim prostorom drastično je opala, zbog čega je došlo do velikog pada cena. Tako je kvadrat poslovnog prostora u Beogradu jeftiniji za čak 50 odsto. U agencijama za nekretnine navode primer Vračara, gde je kvadrat koštao i do 5.000 evra, a sada iznosi oko 2.500. Najjeftinije je u rubnim naseljima Beograda, na primer na Petlovom brdu, gde se kreće oko 1.000 evra, a najskuplje je i dalje u Knez Mihailovoj i Ulici kralja Milana gde cene dostižu i 10.000 evra po kvadratu.
- Tražnja za kancelarijama je značajno opala. Tome je doprinela kriza, a tim i pad investicionih aktivnosti. Nekad se lokal od 100 kvadrata u prizemlju i još toliko u podrumu mogao prodati za tri miliona evra. Sada nema šanse da bude postignuta ta cena. Niko se ne usuđuje da na kupovinu lokala potroši toliki novac - kaže Malinović.
Najskuplji poslovni prostor u Novom Sadu je u Bulevaru oslobođenja, gde su cene nepromenjene i idu i do 5.000 evra. U ostalim delovima grada došlo je do značajnog pada i kreću se od 1.000 do 3.000 evra.
U Nišu i Kragujevcu došlo je tek do neznatnih pomeranja. Niš i dalje drži relativno visoke cene zbog slabe ponude i one idu do 10.000 evra u strogom centru. U Kragujevcu, s druge strane, gotovo da nema poslovnog prostora na prodaju, a i ono malo što je u prometu košta do najviše 2.000 evra po kvadratu.
Upola manje dozvola za gradnju nego lane
Procenjuje se da u Beogradu na prodaju ima oko 5.000 novoizgrađenih stanova. Prema podacima konsultantske kuće „Kolijers”, do kraja ove godine može se očekivati da bude dovršeno još 6.800 novih stambenih jedinica. Do jula 2009. dodeljeno je 48 odsto manje građevinskih dozvola za stambene zgrade u Srbiji nego u istom periodu prošle godine.
Niže cene kvadrata
grad cene stanova cene poslovnog prostora
Beograd od 500 do 3.500 od 1.200 do 10.000
Novi Sad od 700 do 1.200 od 1.000 do 5.000
Niš od 750 do 1.200 od 4.000 do 10.000
Kragujevac od 700 do 1.300 od 1.000 do 2.000
*Cene su u evrima
