Zakon o finansijskom lizingu koji daje mogućnost kupovine nekretnine stupa na snagu 19. maja.
Međutim, kupovina nekretnina na lizing ipak neće odmah zaživeti, ocenjuju lizing kuće, sve dok se ne ukine porez na kamatu od 18 odsto i ne reše druge poreske nejasnoće, što se očekuje do jeseni.
Po novom zakonu, nije moguća hipoteka nad nekretninom, a brisan je i minimalan rok za otplatu lizinga od dve godine, pa će ugovor moći da se isplati u bilo kom trenutku. Da bi lizing kompanija u svojoj ponudi imala finansiranje kupovine stanova, sada mora da raspolaže kapitalom od minimalno pet miliona evra, a ako ne nude nekretnine, potrebno je pola miliona evra. Većina lizing kuća u Srbiji morala bi da se dokapitalizuje kako bi ispunila te uslove, pa su očekivanja da će tražnja za kvadratima biti drastično veća kad zakon stupi na snagu pala u vodu. Sam tekst Zakona nije sporan, ali ostala zakonska rešenja koja se odnose na poreze mogla bi da otežaju poslovanje kompanija.
Kamate na lizing su oporezovane 18 odsto i to takvu kupovinu trenutno čini nepovoljnijom opcijom od bankarskog kredita, koji takav porez nema. Posebno nezgodno za preduzeća koja kupuju nekretninu na lizing je što ta nekretnina u knjigama ulazi u osnovna sredstva, ali u praksi, pošto kompanija nije vlasnik do isplate poslednje rate, nema poreskog odbitka po osnovu osnovnog sredstva.
Novine u zakonu o finansijskom lizingu:
- Omogućava kupovinu nekretnine na lizing
- Ne važi minimalan rok za otplatu lizing ugovora od dve godine
- Povećan je potrebni kapital lizing kompanija (500.000 evra za one koje ne nude nekretnine, pet miliona evra ako nude)
- Nema hipoteke nad nekretninom
