Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić kaže da nije izvesno da li će novim zakonom biti omogućen produžetak legalizacije.
Dulić je objasnio da su na predlog zakona o planiranju i izgradnji stigle najave amandmana na odredbe o legalizaciji bespravno podignutih objekata koje će podneti veliki gradovi, ali da će se predlozi razmatrati samo ukoliko gradovi daju dokaz na koji će način sprečiti divlju gradnju u budućnosti, kako piše B92.
Dulić je kazao da je stigla inicijativa od Grada Beograda da se omogući produžetak legalizacija za objekte koji su izgrađeni ili su počeli da se grade nakon 13. maja 2003. godine, što je po još uvek važećem zakonu bio rok za prijavljivanje legalizacije bespravno podignutih objekata.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo je spremno da o tome razgovara, ali pod uslovom "da vidi dokaz ili obećanje, bilo šta kredibilno od
ljudi koji to predlažu, na koji način će sprečiti da divlje gradnje više ne bude".
Dulić je kazao da će, ukoliko najavljeni amandman bude usvojen, insistirati na jasnoj podeli građana koji su bespravno gradili pre i nakon 2003. godine, kao i na podeli onih koji su zidali zbog socijalnih potreba i onih koji su zidali nelegalno za tržište ili bahato nadzidjivali zgrade.
Ministar navodi da će Investitori koji su gradili stanove za prodaju platiti najvišu cenu legalizacije.
"Postupak legalizacije po prethodnom zakonu bio je neuspešan", rekao je on dodavši da je, bez obzira što je prijavljeno oko 500.000 objekata za legalizaciju, "sam postupak prošlo od 16 do 20 odsto objekata u Srbiji".
Prema novom zakonu, postupak legalizacije će biti pojednostavljen procedure će biti skraćene, obim dokumentacije će biti značajno manji, dodao je on. Dulić je kazao da se, ukoliko se novi zakon bude sprovodio dosledno, legalizacija u Srbiji može okončati za dve godine.
Novi zakon donosi manje papirologije i jasnija pravila u dobijanju dozvola
Ministar Dulić kaže da će novi zakon u oblasti planskih dokumenata, doneti smanjenje broja neophodnih planova i uveden viši nivo regulacije unutar njih.
"Za Srbiju je tragedija da samo 20 odsto njene teritorije bude prekriveno planovima. To je bio veliki problem za investicije i pogodno tle za korupciju. Drugo, znatno ćemo skratiti proces izdavanja građevinskih dozvola i smanjiti obim neophodne dokumentacije. Uneli smo mnogo jasnija pravila igre u proceduru i izbacili sva uska grla koja su najviše kočila administraciju.", objasnio je Dulić za Politiku.
Suštinska odredba treće oblasti kojom se ovaj zakon bavi jeste konverzija prava korišćenja u pravo svojine građevinskog zemljišta, naveo je ministar.
Novina koja je izazvala najviše polemike u javnosti je i konverzija prava korišćenja građevisnkog zemljišta u pravo svojine u delu koji se odnosi na vlasnike privatizovanih preduzeća. Prema Dulićevim rečima svako ko hoće da se bavi sopstvenom delatnošću, moći će to da nastavi i neće morati da plaća konverziju u pravo svojine.
"Međutim onog trenutka kada zatraži dozvolu da na toj lokaciji gradi bilo šta što nije osnovna delatnost zbog koje je kupio preduzeće, moraće da plati punu tržišnu cenu građevinskog zemljišta. Tako ćemo sprečiti sve one koji su kupovali preduzeća s namerom da ih zatvore, da to pretvore u skupo građevinsko zemljište, da se bogate na nečemu što je promena namene tog zemljišta. Ovim zakonom hoćemo da ispravimo neke nepravde koje je doneo neophodni zakon o privatizaciji, ali koji je morao da se desi", objasnio je Dulić.
Ministar navodi i da ne razume protivnike ove izmene u zakonu jer bez rešenja problema svojine nad građevinskim zemljištem, ne možemo da dovedemo strane investitore u meri u kojoj je potrebno. Prema njegovim rečima to je jedan od razloga zbog čega imamo skupo građevinsko zemljište i visoku cenu kvadrata.
"Na ovaj način ćemo osloboditi tržište građevinskog zemljišta i doprineti da cena građevinskog zemljišta koje je danas recimo učestvuje u ceni kvadrata stana 40 odsto prestane da bude toliko važan faktor. Procenu cene zemljišta će raditi Poreska uprava. U ovom zakonu smo primenili jednu opštepriznatu pravnu normu koja kaže da vlasništvo nad objektom prati vlasništvo nad zemljištem. Čiji je objekat, njegova je zemlja na kojoj se nalazi", naveo je Dulić.
