Euribor se kod ovakvih kredita ne može izbeći i tu ne postoji pravi savet...
Svi zajmovi vezani za evro, pa i novi subvencionisani stambeni krediti, trenutno se odobravaju po povoljnijim uslovima, jer je euribor, čija vrednost ulazi u visinu kamate, na rekordno niskom nivou. Stručnjaci kažu da je euribor nizak zbog krize, te da se u narednim godinama može očekivati njegov rast, što će prozrokovati i skok rata, naročito za dugoročne stambene pozajmice.
Euribor je cena po kojoj najveće banke jedna drugoj pozajmljuju novac. Pošto je bila kriza, centralne banke su upumpavale novac, pa nije bilo potrebe za pozajmljivanjem, što je izazvalo pad euribora, što je i bio cilj. Treba reći da euribor definitivno nikada neće biti niži, samo se može očekivati njegov rast - objašnjava za „24 sata“ Dušan Uzelac, sa specijalizovanog sajta kamatica.com.
Šta to u praksi znači? Kamata koju banke odobravaju na evro pozajmice formira se iz dva dela. Prvi deo je fiksna marža, tj. čista zarada banke, a drugi deo čini vrednost šestomesečnog euribora koja se menja.
Banke posle određenog vremena, u skladu s kretanjem euribora, koriguju svoje kamate. Tako za vrednost koju euribor skoči ili padne smanjuje se ili raste kamata.
- Banke na isti način pozajmljuju pare iz inostranstva od velikih banaka: marža plus euribor plus rizik zemlje, samo što je marža po kojoj banke daju taj novac klijentima još veća kako bi banke mogle da zarade. Euribor se kod ovakvih kredita ne može izbeći i tu ne postoji pravi savet, sem da svi koji se zaduže budu spremni na eventualno korigovanje rate - zaključuje Uzelac.
Primera radi, kamata na nove jeftine subvencionisane kredite se kreće od 4.9 do 5,9 odsto sa uračunatim euriborom koji je trenutno jedva nešto veći od jedan odsto. Prosečna vrednost ove bazne kamate u proteklih 10 godina bila je oko tri odsto, a prošloga septembra iznosila je više od pet odsto. Ako bi se takav euribor računao, kamate bi se kretale do 7,9 odsto, odnosno 9,9 odsto za euribor od pet procentnih poena. Takve kamate bi mesečne rate digle za oko četvrtinu u prvom slučaju, odnosno za 50 odsto u slučaju da euribor dostigne vrednost iz septembra 2008.
Šta ako euribor skoči
Iznos kredita 50.000 € 50.000 € 50.000 €
Učešće klijenta (5 odsto) 2.500 € 2.500 € 2.500 €
Učešće države (10 odsto) 10.000 € 10.000 € 10.000 €
Kamata (marža +euribor) 5 (4+1) odsto 7(4+3) odsto 9(4+5) odsto
Rata državi (prve tri godine) 58-68 € 58-68 € 58-68 €
Rata državi (poslednjih pet godina) 167 € 167 € 167 €
Rata banci (22 godine) 233 € oko 280 € oko 330 €
Kretanje šestomesečnog euribora u poslednjih 11 god
31. 12.1998. 3,23 %
7. 10. 1999. 3,39 %
6. 10. 2000. 5,09 %
5. 10. 2001. 3,43 %
7. 10 2002. 3,088 %
7. 10.2003. 2,14 %
7. 10. 2004. 2,21 %
7. 10. 2005. 2,25 %
6. 10. 2006. 3,60 %
5. 10. 2007. 4,72 %
7. 10. 2008. 5,43 %
6.10. 2009. 1.01 %
