U Beogradu bi se u ovom trenutku moglo oduzeti oko četiri miliona kvadrata koje su investitori planirali da izgrade, a u zakonom predviđenom roku gradnju nisu započeli ili završili. U poslednjih šest godina gradske vlasti oduzele su svega 70 takvih lokacija od ukupno 573 koje su do sada identifikovane.
Nacrtom novog zakona o planiranju i izgradnji precizirano je koje će se sve institucije baviti oduzimanjem zemljišta investitorima koji u zakonom predviđenom roku nisu započeli ili završili projekat, kako piše Blic. Za prikupljanje potrebne dokumentacije biće zadužen Sekretarijat za imovinsko pravne poslove, njihovom verifikacijom baviće se posebna komisija, dok će pokretanje ovog procesa biti posao gradskog javnog pravobranioca. Ukoliko se ovaj zakon uskoro usvoji, a pred Vladom Srbije trebalo bi da bude za koji dan, gradske institucije će već od septembra početi da se bave oduzimanjem lokacija na kojima su prekoračeni svi zakonski rokovi.
Spremno 300 slučajeva
- Sekretarijat radi na prikupljanju potrebne dokumentacije i do sada su pripremljeni „papiri” za oko 300 takvih lokacija. Mi smo nedavno podneli četiri zahteva. Radi se o zemljištima koja su neizgrađena i gde je sve spremno za oduzimanje - kaže Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac.
Zakonom je predviđeno da investitorima kojima je zemljište dodeljeno pre 2003. godine automatski prestaje pravo korišćenja. To će se desiti svima onima koji najkasnije šest meseci posle usvajanja zakona ne dokažu da su parcelu uknjižili.
Aktuelnim zakonom, takođe, je predviđen prestanak prava korišćenja nad zemljištem investitorima koji na vreme nisu realizovali projekat. Međutim, on ne precizira koji se trenutak uzima kao početak investicije, ne govori šta je sa investitorima koji više ne postoje, niti objašanjava kako postupiti sa onima koji su ostali bez sredstava za nastavak gradnje. Zato je u poslednjih šest godina oduzeto svega 70 lokacija, a od 2007. godine samo 15 placeva.
- Bilo je teško baviti se oduzimanjem zemljišta na kojem je već započeta gradnja. Tom investitoru moglo se oduzeti pravo korišćenja, ali mu se mora vratiti i ono što je uložio u to zemljište. Drugo, od Direkcije za građevinsko zemljište dobijali smo samo dokumentaciju za jednostavne i „čiste” slučajeve, odnosno za lokacije na kojima nije bila započeta nikakva gradnja. To su uglavnom bili predmeti u kojima su investitori bili saglasni da im se oduzme plac, a bilo je i onih firmi koje su likvidrane, odnosno koje više ne postoje - kaže Branka Bošnjak, bivša predsednica Komisije za oduzimanje zemljišta.
Zemljište i u centru
Među parcelama koje Komisija razmatra za oduzimanje su i neke lokacije u centru grada. Takvih ima na Obilićevom vencu, u Ulici kneza Miloša, u Balkanskoj, Bulevara despota Stefana, Skenderbegovoj ulici... Ipak, najviše ovakvih lokacija nalazi se u Rakovici, Žarkovu, Čukarici.
- Od oduzimanja zemljišta biće izuzeti oni koji su rešili imovinsko pravne odnose, odnosno koji su se uknjižili u zemljišnim knjigama. Takođe, toga će biti pošteđeni i investitori koji zbog nedonošenja planova detaljne regulacije nisu ni mogli da započnu gradnju - kaže Aleksandra Damnjanović Petrović, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja.
Zemljište za jeftine stanove
Branka Bošnjak, član Radne grupe za model podsticajne stanogradnje, nedavno je izjavila za „Blic” da će se upravo na lokacijama koje će biti oduzete investitorima koji nisu započeli ili realizovali projekte graditi „jeftini” stanovi. Kako je ranije najavljeno, država će u Beogradu graditi preko 10.000 stanova godišnje za četvoročlanu porodicu, čije će se cena kretati između 570 i 770 evra po kvadratu.
