Najavom da će uskoro početi izgradnja čak 5.000 stanova na Voždovcu, ponovo se otvara pitanje koliko u Beogradu postoji dobrih, obučenih građevinskih majstora. Zanatlije mogu da se školuju u samo jednoj školi u prestonici, odakle godišnje izlazi pet puta manje učenika nego ranije, kad su beogradski majstori radili po Iraku, Rusiji, Kuvajtu, Libiji i mnogim drugim zemljama sveta.
Građevinska škola na Zvezdari jedina je u prestonici koja školuje tesare, zidare i armirače, zanatlije koji su preko potrebni na gradilištima u Beogradu. Dok su nekad zidari iz ove škole radili širom sveta, ove godine će se školovati samo 12 đaka. Zbog toga, sve češći slučaj je da na gradilištima rade potpuno nekvalifikovani ili doučeni majstori, koje poslodavci angažuju zbog niže cene sata. Razultat toga je nekvalitetno urađen posao, slaba efikasnost, što često izaziva nezadovoljstva kupaca.
- Građevinske firme se veoma interesuju za naše đake, ali je i dalje upis znatno manji nego nekad. Nekad je čak 60 zidara godišnje završavalo našu školu, a sada ih u sve tri godine ima 48. „Energoprojekt“, „Komgrap“ i druge velike firme, čak i svetske, rado su davale stipendije našim đacima, smeštaj, a sada je to retkost. Uticaj na to slabo interesovanje, ima ekonomska kriza, zatim to što niko na gradilištu i ne traži diplomu, ali i to što je veliki broj građevinskih preduzeća potpuno propao. Da ne pričam o nepoštovanju zaštite na radu, slabim dnevnicama, sve to utiče da dobrih zanatlija ima sve manje, pa na gradilištima rade oni koji ni ne znaju da koriste alat - priča direktor Građevinske škole Momir Andesilić, koji je i predsednik Grupacije građevinskih škola Srbije.
Mnoge građevinske firme u Beogradu se žale na nedostatak dovoljno stručnih i efikasnih zanatskih radnika, zbog čega su „primorani“ da angažuju i one koji nemaju školu.
- Ne uspevamo da angažujemo dovoljno stručnu i efikasnu radnu snagu, iako se cena sata kreće od 1,5 pa do 3,5 evra, zavisno od vrste radova. Nekada je u staroj Jugoslaviji bilo čak šest građevinskih škola koje obučavaju zanatlije, a sad samo jedna. Sve češće, ljudi koji su radili kao fizički radnici, odjednom dođu i kažu da su majstori, bez ikakve pismene potvrde. Takođe, veliki broj majstora radi na crno, po nekoliko godina, bez ikakvog nadzora. Mora svemu ovom da se stane u kraj, da se oživi školovanje, da se zaštite poslodavci, ali i radnici, da ponovo imamo kvalitetne tesare, zidare, ali i keramičare, parketare, vodoinstalatere - priča Dragan Kopčalić, direktor građevinskog preduzeća „Montera“.
Zbog toga, sve je češći slučaj da veliki broj zanatlija, posebno leti, dolazi iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Rumunije i Bugarske. Poslodavci smatraju da je rešenje problema nedostatka građevinskih radnika u prekvalifikaciji, kao i u otvaranju novih građevinskih škola.
- Rešenje problema nije u uvozu radne snage, već u školovanju i prekvalifikaciji domaćih radnika. Veliki broj nezgoda i povreda koje se dešavaju na gradilištima, upravo su posledica slabo obučenih radnika. Danas imate mnogo ljudi koji „znaju“ sve da rade, od betoniranja, zidanja, do unutrašnjih radova - priča Dobroslav Bojović, direktor „Napreda“.
Česte povrede
Čak 70 odsto povreda na radu desi se na gradilištima. Prošle godine, poginulo je troje ljudi, a u 2008. čak šestoro. Čak 597 osoba povređeno je na gradilištima prošle godine, dok je 2008. taj broj prešao šest stotina, a radnici najčešće povrede prste, šake, ruke ili noge, a neretko i kičmu. Najčešči uzroci, prema Inspekciji rada, su neobučenost radnika, rad na crno i slaba zaštita koju obezbeđuje poslodavac.
