Veliki broj Vranjanaca odlučuje se da kuću zameni za stan. Poznavaoci situacije kažu da se kuće teže održavaju, da je skuplje zagrejati ih ali i da je reč o kućama koje su građene za više porodica, koje su trbuhom za kruhom krenule ka većim gradovima, pa uglavnom stariji vlasnici kuća nemaju potrebu za toliko kvadrata.
Tržište nekretnina je zatrpano ponudama kuća, dok za stanovima vlada velika potražnja, pa su i cene tako formirane.
Kuće se u zavisnosti od godine gradnje, stanja i lokacije prodaju za 350 ili 400 evra po kvadratu. Sa druge strane minimalna cena po kvadratu za stan je 550 evra pa naviše u zavisnosti od pomenutih faktora - kaže Darko Filipović, direktor agencije za nekretnine "Heroldo", i dodaje da su procentualno gledano 80 procenata prodatih nekretnina stanovi, a 20 odsto kuće.
Dok kuće uglavnom građene sedamdesetih godina propadaju jer ih nagriza zub vremena, potražnja stanova dovodi do izgradnje novih stambenih zgrada. U užem centru grada trenutno je otvoreno čak osam gradilišta stambenih objekata.
Ono što je zanimljivo je da se većina stanova proda još u izgradnji. Ipak moram da naglasim da kupci nisu samo Vranjanci, već ljudi iz okolnih opština i sela ali i iz Kosovsko-pomoravskog okruga - kaže Filipović.
Najveći broj kuća koje su se našle na tržištu nekretnina nalaze se u naseljima Šapranac, Dedinje, Tulbe i Raška u kojima gotovo i da nema stambenih zgrada.
URBANI MIT
Priča da veliki broj Albanaca kupuje nekretnine u Vranju u agencijama za nekretnine, katastru i kod notara, ocenjuju kao urbani mit i na račun toga se uglavnom šale.
Dolaze ljudi i kažu meni su Albanci nudili 100.000 evra za kuću, ali ja nisam hteo da je prodam jer sam patriota, iako realna cena bude oko 80.000 evra. Valjda na taj način pokušavaju da podignu cene - kaže Darko Filipović.
