Kompanija Luka „Beograd“ demantovala je juče optužbe Saveta za borbu protiv korupcije da zajedno sa Gradom planira da podeli zemljište u priobalju Dunava, promeni njegovu namenu i i izmesti Luku na levu obalu. Kako je rekla predsednica ove kompanije Ivana Veselinović, Savet je ove tvrdnje zasnovao „oslanjajući se na svoja saznanja i dokument koji predstavlja samo radni materijal“.
- Već pet godina vodimo spor sa Gradom oko zemljišta nizvodno od Pančevačkog mosta do špica Ade Huje. Bili smo prinuđeni da sednemo za sto i razgovaramo kako bi prekinuli česta viđanja po sudovima. Prvo smo potpisali Memorandum o razumevanju, a zatim pripremali Sporazum o uređenju međusobnih odnosa. Članovi Saveta za borbu protiv korupcije su u dopisu premijeru i predsedniku Srbije naveli da u Sporazumu, koji inače još nije gotov, postoji namera da se izmesti Luka i promeni namena zemljišta, ali te tvrdnje nisu tačne - rekla je Ivana Veselinović i zatražila od premijera Mirka Cvetkovića da se što pre izjasni o ovom pitanju.
Predstavnici Luke ponovili su juče da o podeli zemljišta sa Gradom nije bilo reči, jer pravo vlasništva nad njim ima samo Republika Srbija, a svi ostali pravo korišćenja, kako piše Blic.
- Pošto smo u svim drugim projektima upućeni na gradske institucije, bili smo prisiljeni da pregovaramo sa Gradom oko korišćenja zemljišta. Na dan kad smo počeli da vodimo zvanične pregovore, Drugi opštinski sud doneo je presudu u korist Grada i od tada su svi razgovori prekinuti - kaže Veselinovićeva i dodaje da nema ni govora o izmeštanju lučke delatnosti, već će se ona prirodno smanjivati u periodu od 15 do 30 godina.
Spor gradskih vlasti i Luke „Beograd“ traje od 2004. godine, kada je Grad, pozivajući se na Ugovor iz 1975. godine, pokušao da se uknjiži kao korisnik zemljišta od Pančevačkog mosta do Ade Huje, površine 75 hektara. Od tada traje borba Luke i Grada oko spornog zemljišta. Drugi opštinski sud je tri puta donosio presude u korist Grada, dok ih je Okružni dva puta poništavao. Luka „Beograd“ trenutno priprema novu žalbu na poslednju odluku suda koji je omogućio Gradu da se ponovo uknjiži kao zemljišno-knjižni korisnik tog zemljišta.
- Pre više od 30 godina mi smo sa Gradom bili blizu zaključenja ugovora o međusobnim odnosima, jer smo raspolagali zemljištem velike površine. U njemu je stajalo da će Beograd dobiti na korišćenje sada sporno zemljište nizvodno od Pančevačkog mosta. Predstavnici Grada su tada potpisali ugovor, ali uprava Luke nije. Taj nepotpisan ugovor, koji po nama nije validan, adut je gradskih vlasti - kaže Nenad Popović, predsednik Skupštine akcionara.
Zemljište od Toplane do Pančevačkog mosta, koje zahvata površinu od 96 hektara nije sporno i na njemu će se, kažu u Luci „Beograd“, graditi „Grad na vodi“ po projektu čuvenog arhitekte Danijela Libeskinda.
- Promena namene ovog zemljišta trebalo bi da se uradi kroz izmenu Generalnog urbanističkog plana i taj postupak je u toku. Ova inicijativa potekla je od Grada koji je 2005. godine pokrenuo, pa obustavio, a zatim ponovo nastavio taj proces - rekla je Ivana Veselinović.
Đilas: Neophodna saradnja sa investitorima
Gradonačelnik Dragan Đilas izjavio je juče da čeka odluku Okružnog suda kako bi Grad zauzeo stav oko daljih pregovora sa trenutnim vlasnicima Luke „Beograd“.
- Ako je konačna sudska presuda u našu korist, onda nikakvih pregovora nema i sve pripada Beograđanima. Ako nije, svaka odgovorna kompanija, ukoliko želi nešto da gradi, treba deo da da svom gradu i to je osnov za razgovore. Bez obzira kakva bude presuda Okružnog suda, potrebno je sarađivati sa investitorima. Logično je da dva kilometra od centra grada bude stambeno-poslovni centar, a industriju treba izmestiti na drugu prikladniju lokaciju - rekao je Đilas.
Gradska komisija ispituje slučaj
Na zahtev Liberalno demokratske partije, odbornici Skupštine Beograda formirali su juče komisiju koja će ispitati činjenice u vezi sa svojinom nad zemljištem Luke „Beograd“ i ponašanja gradskih vlasti u tom slučaju. Za predsednika Komisije izabran je Dejan Ranđić, odbornik LDP. Po dva člana imaju radikali i vladajuća koalicija „Za evropsku Srbiju“, a po jednog liberali, socijalisti i narodnjaci.
