Legalizacija veliki trošak

Nepostojanje regulacionih planova, kao i visoke cene naknada koje oni koju su gradili bez neophodne dokumentacije moraju da plate, samo su neki od razloga što u prestonici trenutno postoji oko 150.000 podnetih zahteva za legalizaciju. Iako je akcija „ozakonjenja” ovakvih objekata počela još 2003. godine, do danas je rešeno tek 15-20 odsto slučajeva.

Od 17 beogradskih opština, najveći broj podnetih zahteva za legalizaciju je na opštini Zemun - 21.599. Najviše nelegalnih objekata nalazi se u obodnim naseljima, a nešto manje ih ima u starom jezgru Zemuna, piše Blic.

NEMA PLANOVA ZA GRADNJU
- Najveći problem je to što nema planova detaljne regulacije, narčito za naselja poput Grmovca, Busija... Slično je bilo i sa Altinom, ali su u poslednje vreme planovi počeli da se donose ­ kaže Zdravko Stanović, predsednik Privremenog veća opštine Zemun.
On objašnjava da je za ovakvu situaciju odgovorn opštinska vlast što je dozvoljavala masovnu gradnju i što inspekcijske službe nisu sprovodile rešenja o rušenju. Kada je „divlja gradnja” u Zemunu u pitanju, radi se najčešće o privatnim kućama, nadogradnjama, ali ima dosta i hala i poslovnih zgrada.
Stanković objašnjava i da je dosta objekata prošlo komisiju za legalizaciju, ali da do danas nisu legalizovani zbog velike svote novca koji treba za to izdvojiti.
Nešto više od 19.000 zahteva za legalizaciju podneto je na opštini Palilula. Najviše njih odnosi se na objekte na levoj obali Dunava, a najčešće su u pitanju stambeni objekti.
- Ljudi su sebi gradili krov nad glavom. Međutim, s obzirom da legalizacija košta od 100 do 150 evra po kvadratnom metru objekta, njihovi vlasnici se teže odlučuju za legalizaciju jer je u pitanju veliki trošak ­ smatra predsednik opštine Palilula Danilo Bašić.
On objašnjava da opština, po komisiji, može da završi i do 50 predmeta, pod uslovom da je kompletirana dokumentacija. Međutim, kako kaže, takvih predmeta je vrlo malo.
Pored Zemuna i Palilule, po broju podnetih zahteva za njima su opštine Voždovac (17.700), Zvezdara (15.813) Čukarica (14.203), dok je najmanje podneto u Sopotu (1.092), Mladenovcu (2.277) i Starom gradu (2.498).

NAJSKUPLJE JE ZEMLJIŠTE
Stavka u procesu legalizacije za koju treba izdvojiti najviše novca, i zbog koje se veliki broj vlasnika objekata ne odlučuje na njihovo „ozakonjenje” je naknada za uređenje gradskog i građevinskog zemljišta. Ona se naplaćuje po kvadratnom metru izgrađenog objekta, i zavisi od toga u kojoj se zoni nalazi. Osnovicu naknade propisuje Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, koja se množi sa koeficijentom koji propisuje Gradski zavod za statistiku, a koji se menja svakog meseca prateći rast cena na malo.
Najviše cene su za objekte u ektrazoni gde, na primer, naknada za individualno-stambenu gradnju košta 29.484 dinara po kvadratu, a više nego duplo je jeftinija prva zona gde treba izdvojiti 12.610 dinara. Za objekte u drugoj zoni naknada košta 10.930 dinara, trećoj 9.266, četvrtoj 6.739 i petoj 5.054 dinara po kvadratnom metru.

„ĐILASOV” AMANDMAN
Prema Predlogu zakona o izgradnji, čije se usvajanje uskoro očekuje, legalizacija će biti omogućena samo onima koji su do 13. maja 2003. godine izgradili nelegalne objekte, kao i onima koji su nakon toga dobili odobrenje za gradnju. Gradske vlasti zatražile su da se amandmanom na ovaj Predlog zakona omogući legalizacija bespravnih objekata koji su sagrađeni i posle 2003. godine, što znači da bi postupak ušli svi bespravni objekti koji su sagrađeni do dana usvajanja novog zakona.
Ukoliko amandman (U javnosti već nazvan „Đilasov”) bude prihvaćen, gradske vlasti očekuju da bi legalizacija u prestonici mogla da se završi do kraja 2010. godine. Kako bi se olakšala masovna legalizacija, razmatra se i mogućnost da cene naknada budu niže, ali još nije utvrđeno na kom bi nivou one mogle da budu.

Podneti zahtevi za legalizaciju
OPŠTINA ZAHTEVA
Zemun 21.599
Palilula 19.390
Voždovac 17.700
Zvezdara 15.813
Čukarica 14.203
Grocka 11.422
Novi Beograd 9.983
Rakovica 7.140
Surčin 4.998
Obrenovac 4.809
Lazarevac 3.401
Vračar 3.095
Savski venac 2.934
Barajevo 2.686
Stari grad 2.498
Mladenovac 2.277
Sopot 1.092

U odnosu 6:1
ZONA NAKNADA*
Ekstra 29.484
Prva 12.610
Druga 10.930
Treća 9.266
Četvrta 6.739
Peta 5.054
* Dinara po kvadratnom metru, za građevinsko zemljište

Za devet meseci rešeno 6.500 predmeta

U proteklih devet meseci Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove završio je više od 6.500 predmeta koji se odnose na izdavanje odobrenja za gradnju, potvrde o usklađenosti, upotrebne dozvole, prijave radova.

- U odnosu na isti period 2008. godine, primera radi, izdato je 130 odobrenja više za javne objekte visokogradnje i na stotine više odobrenja za gradnju. Taj pomak je dokaz efikasnijeg rada. Međutim, još se suočavamo sa nesavesnim graditeljima koji ne dostave potpunu dokumentaciju, ne postupaju po primedbama i ne poštuju zakonsku proceduru. Bez obzira na to, Sekretarijat svakodnevno završi bar 50 predmeta ­ kaže Milan Vuković, sekretar za urbanizam i građevinske poslove.
Za proteklih devet meseci izdato je 428 odobrenja za gradnju, 171 potvrda o usklađenosti, 199 upotrebnih dozvola, 240 upotrebnih dozvola za infrastrukturne objekte kao investicije grada, države ili budžetskih korisnika i 530 prijava radova.
- U Sekretarijatu je formirano i odeljenje za velike investicije, gde investitori na jednom mestu dobijaju sva potrebna akta. Odeljenje se bavi investiotorima koji nameravaju da izgrade objekat od 20.000 kvadratnih metara, čija je vrednost veća od 20 miliona evra ­ objašnjava Vuković.
Prema njegovim rečima, građani u pisanoj formi dobijaju obaveštenje o tome koja im je dokumentacija potrebna za bilo koji akt iz nadležnosti Sekretarijata a dva puta nedeljno, po dva sata, službenici su na raspolaganju građanima za otklanjanje nedoumica.

Pošaljite/sačuvajte link ka ovom tekstu:

Ostavi komentar