Kvadratni metar u ekstra zoni košta 44.226 dinara, a na obodu grada 708
Vlasnici kuća u strogom centru grada, novobeogradskim blokovima 13, 14 i 15, zonama Banjičke i Zvezdarske šume plaćaće najskuplju legalizaciju jer je reč o ekstra zoni u kojoj naknada za uređenje građevinskog zemljišta iznosi 44.226 dinara za kvadratni metar. Najmanje novca za naknadno dobijanje građevinske i upotrebne dozvole izdvojiće sugrađani koji su bespravno zidali u osmoj zoni na obodima grada, gde taksa staje 708 dinara po kvadratu.
Uz popuste od 60 odsto za objekat do 100 kvadrata i 40 procenata za kuću do 200 kvadrata legalizacija će u ekstra zoni koštati 1.769.040 dinara, odnosno 5.307.120 dinara. Ove pogodnosti, predviđene novim zakonom o planiranju i izgradnji, mogu da se iskoriste ukoliko vlasnici „divljih“ objekata ugovore o uređivanju građevinskog zemljišta zaključe do 31. decembra ove godine.
Osim popusta žitelji prestonice imaju i dodatne mogućnosti za umanjenje cene legalizacije. Jedna od njih je, kaže Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju, da ceo iznos plate odjednom.
Jednokratnom uplatom u roku od 15 dana od dana obračuna obveznik ima pravo na umanjenje naknade za 50 odsto do 1. marta, a posle toga za 30 odsto. Ako plaća naknadu na rate, prvu u visini od deset odsto takse treba da uplati u roku od 15 dana od dana obračuna, a preostali iznos naknade može da izmiri na 36 mesečnih rata objašnjava Bajić.
Prema ovoj računici, ako vlasnik kuće u Ulici Mihaila Avramovića (ekstra zona) plati naknadu jednokratno, legalizacija sa svim olakšicama koštaće ga 884.520 dinara. Žitelj prestonice u Besnom foku (osma zona) za ozakonjenje kuće iste površine treba da izdvoji 21.240 dinara.
Od zone u kojoj se objekat nalazi ne zavisi samo cena legalizacije. Budući da je grad nedavnom odlukom skupštine podeljen na deset zona, one će biti jedan od kriterijuma i za utvrđivanje visine lokalnih komunalnih i administrativnih taksa i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja će se plaćati u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, dok se ne integriše u porez na imovinu.
Novim zoniranjem grada, prvim posle deset godina, kaže Oliver Glišić, član Gradskog veća, beogradske šume i parkovi prešli su u ekstra zonu u kojoj će obaveze biti najskuplje.
To je i instrument ekonomske politike kojim štitimo zelenilo u prestonici. Prilikom zoniranja vodili smo računa da se grad u poslednjoj deceniji izgradio tako da su danas na mestu nekadašnjih livada podignuti stambeni blokovi i tržni centri. Komisija će ubuduće jednom godišnje razmatrati promenu ove odluke ističe Glišić.
Zone su određivane u zavisnosti od tržišne vrednosti objekata i zemljišta, komunalne opremljenosti, pokrivenosti planskim dokumentima, razvojnim mogućnostima lokacije i povezanosti sa centralnim delovima grada.
Novi način zoniranja ispravio je pojedine nelogičnosti, posebno u Novom Beogradu i Zemunu. Ovi delovi grada bili su tretirani kao jedna zona, dok su sada razdeljeni u tri naglašava Glišić.
