Ako bi se nastavila dosadašnjim tempom, legalizacija bi bila pri kraju za pedeset godina. Imovinski odnosi, dokumentacija, cene, su razlozi za vođenje dugih procesa
Legalizacija u Srbiji traje već skoro deset godina, ali je daleko od kraja. Ukoliko bi se nastavila dosadašnjim tempom, svi koji ispunjavaju neophodne uslove, do dozvola ne bi došli ni za još pola veka. Procene Ministarstva građevine i urbanizma su da je do sada rešena oko petina predmeta. Brzinom nisu zadovoljni, pa najavljuju dodatne olakšice i efikasniju proceduru. Pre svega lakše rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, niže tarife i pomoć “sporim” opštinama.
U Srbiji je svih ovih godina podneto ukupno oko 700.000 zahteva za legalizaciju bespravnih kvadrata. Nisu sve lokalne samouprave podjednako ažurne u njihovom rešavanju, pa se udeo izdatih rešenja kreće od pet do 40 odsto.
*BEOGRAD - U glavnom gradu predato je približno 185.000 zahteva za legalizaciju. Do sada je rešeno nešto više od 15.000. Glavni razlog što su mnogi još bez rešenja je nepotpuna dokumentacija. Problem su, međutim, i imovinsko-pravni odnosi i cene.
*NOVISAD - Gradske vlasti Novog Sada su rešile da će za legalizaciju biti neophodna samo četiri dokumenta, pa se nadaju da će se prces značajno ubrzati. Odobren je i popust za svakog člana domaćinstva, do 25 kvadratnih metara prostora, od 99 odsto. U kabinetu gradonačelnika Igora Pavličića napominju da je poslednje tri godine je podneto više od 37.500 zahteva, ali je za 35.000 neophodna dopuna dokumentacije. Prosečna cena legalizacije u gradu je 199.000 dinara, ili oko 1.700 evra. U prigradskim naseljima je iznos manji, pa bi za kuću od 120 kvadratnih metara u Veterniku, Futogu, Kaću ili Bukovcu tročlana porodica trebalo da izdvoji od 800 do 1.300 evra.
*NIŠ - Nišlije plaćaju među najnižim naknadama za legalizaciju stambenih objekata. Kreće se od 600 dinara po kvadratu u prvoj do 250 dinara u četvrtoj zoni, dok u najudaljenijoj, petoj zoni iznosi 10.000 dinara po objektu. Naknada može da se plati u 24 rate, a ukoliko se plati odjednom dobija se popust od 30 odsto.
- Broj obrađenih zahteva mogao bi biti daleko veći ali su nam glavne kočnice nekompletna dokumentacija i nerešeni imovinsko-pravni odnosi - kaže Marija Brajdić, šef Odseka za legalizaciju u Gradskoj upravi za planiranje i izgradnju.
*VRANJE - Interesovanje građana Vranja za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata jenjava. U periodu od oktobra 2009. godine do marta 2010. godine podneto je blizu 4.000 zahteva, a rešeno je negde oko 15 procenata, tačnije oko 600 zahteva. I u Vranju je najveći problem u nepotpunim zahtevima, pa se građani obaveštavaju šta još treba da dostave od potrebne dokumentacije.
*KRALJEVO - Tačan broj divlje sagrađenih stambenih ali i drugih objekata na području Kraljeva još niko nije ustanovio! Najpre se baratalo brojkom o pet-šest hiljada, a danas se procenjuje da ih ima oko 20.000! Uprkos bučno i hvalisavo najavljivanih ne samo finansijskih povlastica nego i olakšica u administrativnoj proceduri, do sada, od oko 18.000 podnetih zahteva, nije legalizovano ni 2.000 ili 10 odsto. Malo je takvih zahteva odbijeno - svega desetak i to uglavnom zbog nepotpune dokumentacije.
REŠENA DESETINA
U Užicu na legalizaciju trenutno čeka 9.000 objekata, a od podnetih 10.000 zahteva do sada je rešeno 1.000. Cene se kreću od 500 do 3.000 dinara po kvadratu bez zakonskih umanjenja. Užička gradska uprava nije do sada kreditirala izradu dokumentacije za podnosioce zahteva za legalizaciju, zbog nedostatka novca za tu namenu. Vlasnici su mogli da računaju na plaćanja iznosa na rate od 1 do 10 godina, kao i umanjenje od 30 odsto ukoliko se iznos uplati u celosti.
