Još nije poznat broj nelegalnih objekata u Srbiji jer lokalne samouprave nisu dostavile podatke Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, iako im je rok istekao pre dve nedelje.
Pravilnik o legalizaciji prema kome vlasnici mogu da legalizuju kuće u samo nekoliko koraka i sa svega nekoliko dokumenata donet je pre dva meseca, ali ga većina gradova još ne primenjuje.
Oni uglavnom čekaju odluke svojih skupština o visini naknada za uređenje građevinskog zemljišta kako bi mogli da počnu da obračunavaju takse za legalizaciju. Koliko tačno bespravnih objekata ima u Srbiji, još se ne zna. Premda su lokalne samouprave imale zakonsku obavezu da do 11. decembra Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja dostave popis svih divljih građevina, one to nisu učinile, dok su pojedine priložile nepotpunu dokumentaciju.
U Beogradu će tek narednog meseca biti formiran Sekretarijat za legalizaciju koji će rešavati predmete iz svih 17 opština. Budući da je u glavnom gradu legalizovano samo 10 odsto objekata, odlučeno je da se sve službe koje se bave ovim problemom objedine kako bi građani u najkraćem roku mogli da završe posao.
Iako bespravni graditelji treba da dostave samo dokaz o pravu svojine, geodetski snimak, tehnički izveštaj o stanju objekata i njegove fotografije gradski parlament je da bi omasovio legalizaciju 150.000 divljih objekata (koliko ih ima u prestonici) usvojio i posebne kriterijume koji se odnose na visinu i udaljenost objekata. Ali tek treba da bude utvrđena nova naknada za uređenje zemljišta.
Pravilnikom Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja propisano je da naknada za legalizaciju kuća i stanova (površine do 100 kvadratnih metara) bude umanjena za 60 odsto u odnosu na naknadu za uređenje zemljišta koju propisuje lokalna samouprava. Cene za objekte veće kvadrature treba da odrede opštine i gradovi.
Dragan Milovanović, pomoćnik načelnika uprave za planiranje i gradnju Niša, kaže da postoji ideja da naknada za građevinsko zemljište bude umanjena, ali o tome će se tek razgovarati u januaru ukoliko se sa tim složi Skupština grada.
Prema važećem cenovniku, legalizacija na periferiji košta 2.500 dinara po kvadratnom metru. I ako se uračuna umanjenje od 60 odsto za objekte za 100 kvadrata, mnogima je to i dalje skupo. Zato nastojimo da smanjimo osnovnu cenu naknade za uređenje zemljišta kaže Milovanović.
On smatra da su Nišlije ozbiljno shvatile najnoviji apel da do 11. marta sledeće godine prijave bespravne objekte. Ali da bi ostvarili popust od 60 odsto, kuće moraju da legalizuju do kraja 2010. godine. Svakodnevno im pristižu zahtevi tako da veruje da će, od 30.000 koliko procenjuju da ima kuća bez dozvola, dobar deo njih biti legalizovan.
Kragujevac je najdalje otišao i ovih dana treba da usvoji odluku kojom će najverovatnije biti umanjena cena naknade za legalizaciju. Taj grad je u specifičnoj situaciji jer je do sada imao dva cenovnika naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Prema jednom su obračunavane cene za nelegalne, a prema drugom za objekte u izgradnji. Novi pravilnik tera gradske vlasti da tarifu za legalizaciju usklade (odnosno umanje) u odnosu na regularnu naknadu. Na primer, vlasnik kuće od 150 kvadrata moći će da ostvari popust od 60 odsto za 100 kvadrata dok će preostalih 50 plaćati u skladu sa novim cenovnikom naknade za uređenje građevinskog zemljišta objekta u izgradnji.
Bojana Divac, načelnik Uprave za prostorno planiranje, izgradnju i zaštitu životne sredine Kragujevca, smatra da će dodatno pojeftinjenje naknade motivisati vlasnike nelegalnih kuća da ih što pre ozakone.
U poslednja dva meseca stiglo nam je više od 400 novih zahteva. Pre novog zakona bilo ih je oko 11.000 objasnila je naša sagovornica.
Očekuje se da će legalizacija u Srbiji biti završena za dve godine, a lokalne samouprave na taj način će prihodovati između 300 i 400 miliona evra. Sav novac će ići u infrastrukturu. Prioritet su nelegalna naselja iz kojih se taj prihod ubira.
