Jeftiniji stanovi, čiju će gradnju i kupovinu subvencionisati država, koštaće za 10 do 20 odsto manje od ostalih stanova na tržištu, najavljuje za „Blic” Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja i rukovodilac ovog projekta.
Pre dva dana rekli ste da će banke sigurno obezbediti projektno finansiranje za izgradnju jeftinih stanova. Da li ste optimista u vezi sa tim?
- Sigurno je da će postojati tražnja za stanovima i potreba za njihovom izgradnjom. Ako država pokrije kamatnu stopu za projektno finansiranje, ne vidim razloga zašto banke ne bi dale pare. Imaćemo siguran plasman, sigurnu tražnju, rizike svedene na minimum. Verujte mi da su banke srećne zbog novih mera.
Da li ste imali ozbiljnije razgovore sa predstavnicima banaka? Da li ste sigurni da će oni ući u projekat?
- Jesam i banke su apsolutno za to raspoložene.
Nezvanično se priča da one baš i neće imati koristi od njega i da samo u medijima tvrde da su zainteresovane.
- Zaista ne vidim problem da one u tome učestvuju ako budu ispunjeni svi uslovi koje smo već pominjali. Uostalom, nama je dovoljno da bar jedna banka učestvuje u projektu i to će sigurno biti one čiji je suvlasnik država. I dalje stojim iza onog što sam rekao, a to je da su sve zainteresovane. Tu ne vidim problem. Vidim ga pre u realizaciji projekta.
Kako to mislite?
- U Srbiji su i ranije postojale dobre i realne ideje, ali je realizacija uvek bila problem. Trudimo se da u ovom slučaju ne bude tako i još ne želimo da izlazimo sa preciznim ciframa koliko će stanova biti građeno ili koliko će koštati kvadrat. Sve to zavisi od niza faktora: da li će stanovi biti građeni u prvoj ili petoj zoni, da li na opštinskom, privatnom ili vojnom zemljištu. Negde ćemo graditi zgrade od pet, negde od 20 spratova. Od svega toga će i zavisiti cena. Odredićemo limit koji neće smeti da se pređe.
Da li već znate koliki će biti limit?
- Znamo koliki može da bude ukoliko građevinari spuste svoju cenu. Ili ukoliko opštine spuste cene opremanja građevinskog zemljišta. Znamo i koliko košta kvadrat posle ove krize. Nije nam cilj da neko ne zaradi, već da svi budu zadovoljni.
Da li bar okvirno možete da kažete kako će se one kretati?
- Javile su nam se neke građevinske firme koje zidaju na Rakovici, Višnjičkoj banji, Grockoj ili nekom drugom naselju van Beograda. One se kreću od 850 do 1.100 evra po kvadratu, a u Novom Sadu i Nišu su još niže. Pretpostavljam da će se u glavnom gradu kretati u tom okviru. Verujem da će biti za 10 do 20 odsto jeftinije od sadašnje tržišne cene.
Pre nekoliko dana stupio je na snagu Zakon o uređenju prostora i izgradnji.
Kada investitori do građevinskih dozvola mogu da dođu za nekoliko meseci?
- Skratili smo procedure za izdavanje dozvola i izbacili čitavu jednu fazu, što će samo po sebi skratiti čitav proces. Ipak, očekujemo punu primenu za dve godine, do kada opštine na svojim sajtovim moraju da postave urbanističke planove. Tako će investitori samo jednim klikom na kompjuteru znati šta može da se gradi na određenoj parceli, koje površine i spratnosti.
Da li će opštine u tom roku doneti neophodne planove?
- Obavestio sam sve opštine o normama koje su regulisane novim zakonom. Imamo dovoljno kvalitetnih administrativnih kapaciteta za izradu planova na teritoriji cele Srbije. Biće veoma rigorozne sankcije za one koji to ne urade, a one idu i do raspuštanja skupštine. Ipak, biće i onih koji neće imati političku volju da to urade.
Šta to znači?
- Većina lokalnih samouprava je spremna na taj korak, jer se pokazalo da tamo gde je kraća procedura za put do građevinskih dozvola ima više i investicija. Ipak, u svim opštinama postoje oni koji su živeli od komplikovanih birokratskih procedura i koji su naplaćivali brže dobijanje dozvole.
Kazne su postojale i ranije pa nisu sprečavale korupciju. Zašto mislite da će to sada biti moguće?
- Novim propisima nismo išli samo na pooštravanje kazni, već i na jasno tumačenje zakona. To bi trebalo da spreči da se on u svakoj opštini drugačije tumači, kao što je to bilo do sada. Ne možemo sprečiti korupciju, jer je to šira akcija koja treba da se sprovede u saradnji sa tužilaštvom i policijom.
U kojim opštinama su se dozvole relativno brzo dobijale, a gde najsporije?
- U Inđiji je investitor mogao papire dobiti za dva meseca, a u nekim opštinama nikad. Najviše problema bilo je u Beogradu, jer je tu bilo najviše gradnje. Očekujem da ćemo ključnu bitku voditi i dobiti baš u Beogradu.
Korupcija je u prestonici i najočiglednija i svi pričaju o tome, a nijedan postupak, osim za Dubljansku, ovde nije pokrenut. Zašto?
- Mi kao ministarstvo nismo dužni da pokrećemo postupke. Zna se ko to radi, ali mi ćemo i dalje pričati o tome i spremni smo na suočavanje sa realnošću.
Povoljni krediti za legalizaciju
Najavili ste da ćete za dve godine legalizovati čak milion bespravno podignutih objekata.
- I tu smo značajno skratili procedure i verujemo da će to doprineti bržem procesu legalizacije. Pre dva dana imao sam sastanak u Udruženju banaka. Dogovorili smo veoma povoljne uslove za kreditiranje građana koji uđu u ovaj proces. Prosečna cena za legalizaciju stana ili kuće od 100 kvadrata je od 500 do 3.000 evra u zavisnosti od grada i lokacije. Opštinama je posebno u interesu da ovaj proces završe, jer ti prihodi idu direktno u kasu lokalnih samouprava.
