Na subvenciju države za kupovinu kvadrata ove godine može da računa 3.000 građana. Oko hiljadu podstanara, koji su podneli zahteve za subvencionisane stambene kredite krajem prošle godine, već su na spisku i čekaju isplatu. A, za novih dve hiljade kredita Ministarstvo ekonomije obezbedilo je dve i po milijarde dinara. Pogodnost da država umesto njih plaća kamatu u prve tri i poslednjih pet godina otplate zajma mogu da iskoriste i građani koji će od marta pazariti jeftinije kvadrate, zahvaljujući državnom programu masovne stambene izgradnje.
Prema rečima Nemanje Komazeca, državnog sekretara u Ministarstvu za prostorno planiranje, do kraja meseca Vlada Srbije trebalo bi da usvoji uredbu o podsticaju masovne stanogradnje. Za ovaj projekat iz budžeta je namenjeno dve milijarde dinara, a plan je da se izgradi oko 10.000 stanova. Osim države, u ovom programu učestvovaće investitori, odnosno građevinska preduzeća i banke.
- Uslov je da investitor ima pripremljeno zemljište i projekat, i, naravno, lokacijsku i građevinsku dozvolu - objašnjava Komazec. - Raspisaćemo javni poziv i sve banke koje su zainteresovane za učešće u ovom državnom projektu s Ministarstvom za prostorno planiranje potpisaće ugovor. Potom investitor u banci podnosi zahtev za kredit, a država će plaćati deo kamate po tom zajmu. Time država preuzima deo rizika, ali će zato cene stanova po zonama i gradovima biti limitirane. Stanovi će se graditi u opštinama gde postoji potražnja i cene će biti preciznije definisane u većim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), a sve ostale lokalne samouprave pripadaće jednoj kategoriji.
U Ministarstvu za prostorno planiranje još ne žele da otkriju maksimalne cene po kojima će investitori biti dužni da prodaju kvadrate. U Beogradu se kvadrati neće graditi u ekstra i prvoj zoni. Kako saznajemo, u drugoj zoni investitori će kvadrat morati da prodaju po maksimalno 1.400 evra, u trećoj 1.050, u četvrtoj 800, a u petoj zoni 700 evra. U Novom Sadu prva zona je limitirana sa 1.000 evra, a druga sa 800. U Nišu i Kragujevcu cena kvadrata će u prvoj zoni biti maksimum 900, a u drugoj 700 evra. U ostalim opštinama kvadrat može da se prodaje za maksimum 700 evra.
Investitori, međutim, na predloženi cenovnik imaju zamerke. U Privrednoj komori Srbije kažu da druga zona u Beogradu treba da se izuzme iz ovog državnog projekta, jer nijedan investitor neće graditi na ekskluzivnoj lokaciji, koju je sam obezbedio za bruto profit od 50 evra. Naime, troškovi, koje investitor ima da bi, primera radi, u Vojvode Stepe izgradio stambenu zgradu, iznose 1.350 evra po kvadratu. Za ostale zone, uz male korekcije predloženih cena, investitori bi pristali da se uključe u projekat.
IZBOR
- DrŽava neće birati investitore koji će učestvovati u projektu masovne stambene izgradnje - navodi Komazec. - Njih će ocenjivati banke, koje će, osim finansijskih sposobnosti investitora, uzimati u obzir i reference. Postoji mogućnost i da fizičko lice bude investitor, ali onda mora da ima ugovor sa dobrom građevinskom firmom, što je garancija da će posao biti uspešno obavljen i u roku.
KAMATE
DRŽAVA je predvidela da kamata na subvencionisane stambene kredite iznosi od 4,9 do 5,9 odsto, pri tome euribor za koji se ovi zajmovi vezuju trenutno iznosi jedan odsto. Ostala vrednost u kamati je marža banke koja može da bude od 3,9 do 4,9 odsto.
Dosad je euribor padao, tako da je tokom prošle godine smanjen sa 5,17 na jedan odsto. Ali, u najavi je da bi Evropska centralna banka mogla da poveća vrednost euribora, kako bi smanjila inflaciju. To bi se negativno odrazilo na cenu stambenih kredita u Srbiji, jer bi se kamata uvećavala za rast euribora.
